Mala biljka velikog imena, čuvarkuća je vekovima simbol otpornosti, zaštite i dugovečnosti. I dok je nekada gotovo svaka kuća imala po neku posađenu na krovu ili u dvorištu, danas ova skromna biljka doživljava novu popularnost među ljubiteljima cveća. Njena posebnost nije samo u tome što može da preživi sušu i teške uslove, već i u neverovatnoj raznolikosti oblika i boja koje tokom godine menja.

O tajnama uzgoja čuvarkuće, njenoj nezi i sve većem interesovanju za različite vrste razgovarali smo sa Draganom Đurđević, vlasnicom rasadnika „Cvetak – Zanovetak“.

Čuvarkuća najbolje uspeva upravo tamo gde mnoge druge biljke ne bi mogle.

– Ona voli siromašno tlo, znači neki supstrat koji je malo siromašniji. Ne voli neku prihranu. Može obična baštenska zemlja, a može da se doda i malo peska. Ona baš ne traži neku posebnu negu, nije nešto zahtevna.

Zbog svoje otpornosti čuvarkuća se često može videti na krovovima, kamenjarima i drugim suvim mestima.

Jedna od najzanimljivijih osobina ove biljke jeste njena sposobnost da se obnovi čak i kada izgleda potpuno osušeno.

– Može bukvalno da nestane i da se obnovi, da ponovo počne da raste. Ako nema dovoljno vode, na primer, na krovu kada su velike vrućine i žege, a nema ni kiše, onda se ona skupi i tako štiti svoju vodu, pošto je sadrži u listovima. Može dugo da izdrži bez vode. Onda, kada pomislimo da je gotova, ako padne kiša, ona se otvori.

Na poređenje sa Feniksom koji se ponovo rađa iz pepela, Dragana se složila sa nama.

Čuvarkuća ne cveta svake godine, niti svaka rozeta daje cvet.

– U letnjem periodu dosta njih procveta. Važno je da ta vrsta ima bebe sa strane, pošto rozeta koja cveta odumire. Ako ima bebice sa strane, ona će opstati. A velika je verovatnoća da će, ako ima samo jednu rozetu, a bude neka posebna vrsta, ta biljka uginuti – ističe Dragana.

Iako cvet čuvarkuće može biti veoma lep, on označava kraj jedne rozete.

– Ona ima više rozetica i od tih, na primer, šest ili sedam, osam, bukvalno procveta jedna ili dve. Nekad i nijedna. Koliko god da lepo izgleda cvet, za nas je bolje da ne cveta, jer ta rozeta odumire.

Razmnožavanje, međutim, nije problem, jer biljka sama stvara nove izdanke. Iako deluje jednostavno za održavanje, čuvarkuća ipak ima jednu slabost.

– Ako je previše zaliva, donji listići trule i onda povlače i drugu biljku. Može i da prokuva biljka ako je previše zalivena, a ugreje je dosta sunce tog dana i bude velika temperatura. Onda ta biljka može bukvalno da se skuva i pocrni, cela rozeta pocrni. Zato je bolje biti oprezan sa vodom i umereno je zalivati.

Kao najčešću grešku u nezi izdvaja upravo preteranu brigu.

– Njoj neće biti ništa ako se ne zaliva, jer ona miruje u toj fazi. Bukvalno, kada je zalijemo, ona krene sa vegetacijom, a ako je prezalijemo, ona se odjednom pocrni i strada. Tako da je bolje ne zalivati – smatra ona.

Prvi znak da se cvet približava vidi se u sredini rozete.

– Ona se formira iz rozete, onako kako raste, pa krene da tu sredinu izdužuje prema vrhu. Onda pretpostavimo da je to cvet, a uverićemo se za nekoliko dana.

Čuvarkuća danas više nije samo ona tradicionalna biljka koju poznajemo iz dvorišta. Sve veće interesovanje vlada za različite sorte i neobične boje.

– Ima ih baš dosta. Mi smo pre tri godine krenuli sa gajenjem više vrsta čuvarkuća. Nabavljali smo ih iz inostranstva.

Kako kaže, uzgoj većeg broja različitih vrsta kod nas je novijeg datuma.

– To je zaživelo tek poslednje dve, tri godine. Nema puno proizvođača više vrsta.

Društvene mreže dodatno su doprinele popularnosti novih sorti.

– Po društvenim mrežama vidimo razne slike, objave od ljudi koji su uzimali te neke nove vrste. Potražnja za njima je ove godine znatno porasla, mnogo više nego prethodnih godina.

Dragana savetuje čuvarkuću svima koji vole biljke, ali nemaju dovoljno vremena za zahtevnu negu.

– Ljudi koji nemaju puno vremena za negu biljaka, ja savetujem njihov uzgoj. Ova biljka je idealna za to. I sama gajim veliki broj i uživam u njihovim promenama tokom godine. One su najlepše u proleće, menjaju i boje. Malo preko leta izgube boju, ali zato nas u proleće obraduju tim svojim nestvarnim bojama.

Te promene odnose se na listiće, koji tokom godine mogu menjati nijanse.

– Neke budu čak zelene jedno vreme, na primer sada preko leta, a onda posle, u zimu, već dobiju neku nijansu, nešto narandžasto, žuto, crveno. Jednostavno, menjaju boje – otkriva Dragana.

Čuvarkuća cveta tokom leta, a vremenski uslovi mogu uticati na obilnost cvetanja.

– Najviše cvetaju ako budu obilne padavine – zaključuje ona.

Dijana Maksimović