Blaga Marija (Marija Magdalena) je veoma poštovana svetiteljka u srpskom narodu, a njen praznik se slavi 4. avgusta. Iako u crkvenom kalendaru nema označeno crveno slovo, narod je veoma poštuje i praznuje, svrstavajući je u red velikih praznika poput Ognjene Marije i Svete Petke.

Ovaj dan je ustvari spomen na Mariju Magdalenu. Ona je bila rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U svojoj mladosti je bila grešnica, ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.

Inače, Marija Magdalena se u Žitijima svetih pominje kao „mironosica ravnoapostolska“. Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.

Prema tradiciji, ako žene danas odu u crkvu, zapale sveću i pomole joj se, svetiteljka im neće odbiti želju. Postoji verovanje da na ovaj dan žene ne treba da obavljaju teže kućne poslove, ne šiju, ne peru veš i ne rade u polju. Smatra se da sve što se radi u kući na ovaj praznik neće doneti sreću.

U narodnom predanju, Blaga Marija se smatra sestrom Svetog Ilije (Gromnika) i Ognjene Marije. Veruje se da ovi sveci zajedno upravljaju gromovima i olujama. Kada na ovaj dan zagrmi, narod veruje da se „brat i sestra raspravljaju“, odnosno da Sveti Ilija i Blaga Marija razgovaraju.

 Ime „Blaga“ dobila je jer se smatra da je njena priroda bila puna blagosti, te se danas posebno neguje praštanje, mir i milosrđe prema drugima.