Dobri poznavaoci gljiva smatraju da je velika gnojištarka (Coprinus comatus) veoma zanimljiva pečurka, koja je po kvalitetu odmah iza blagve.
Omiljena je i zato što se zbog karakterističnog izgleda teško može zameniti s nekom iz grupe uslovno jestivih ili otrovnih pečuraka. Na mestima gde raste uglavnom je ima u izobilju u proleće, jesen, pa čak i do zime. To nam je potvrdila i Lepa Matić, iz Banje Koviljače, koja gljive sakuplja dugi niz godina.
Česta je i pojavljuje se skoro svuda – u baštama, voćnjacima, šumama, parkovima, uz puteve, na livadama, ali i uz obale reka i potoka. Odlična je, čak i lekovita. Upotrebljava se dok je mlada, a njeno meko i sočno meso se prosto topi u ustima. Međutim, prilikom korišćenja velike gnojištarke potreban je dodatni oprez, pošto sadrži koprin, otrov koji se ne razlaže termičkom obradom. Ako se jelo začini s malo vina, šerija ili konjaka, ovaj otrov može izazvati takozvani antabusni sindrom. Javljaju se mučnina, crvenilo lica i grudi, povišen krvni pritisak, ubrzan puls i osećaj straha. Trovanje je uglavnom bezopasno, a simptomi prolaze posle nekoliko časova.
– Bilo je pokušaja da se velika gnojištarka prenese u gajilište i koristi tokom cele godine, ali bez uspeha – kaže naša sagovornica i naglašava da se može gajiti na otvorenom prostoru, u bašti ili voćnjaku. Dovoljno je da se samo na jednom kvadratnom metru iskopa rupa duboka četrdesetak centimetara. Gornji sloj zemlje, oko 20 centimetara, treba odvojiti na stranu i pomešati s kravljim ili konjskim đubrivom, slamom, piljevinom lišćara, kompostom ili tresetom u jednakim delovima. Ovim se puni iskopana rupa – ubacuje se lopatom, a na svakih pet ili šest centimetara seje se micelija velike gnojištarke. Gornji sloj treba da bude supstrat. Zatim se pokriva slamom debljine petnaestak centimetara, čime se sprečava isušivanje i osigurava ujednačena toplota za prorastanje i plodonošenje.
Pečurke stižu za berbu posle mesec dana, pa se tako mogu obezbediti ukusni obroci kad jestivih ima malo ili ih skoro nema – zbog uslova u kojima rastu, temperature i dovoljne količine padavina.
Ove gljive se beru laganim zaokretanjem pre nego što se na listićima pojavi crvenkasta boja. Sveže se mogu održati najduže dva dana. Ako treba produžiti trajnost ovih gljiva, posle berbe se stavljaju u vodu s dosta leda, a zatim u frižider.
Za duže čuvanje, odnosno zamrzavanje, narežu se na listiće debljine pola centimetra, blanširaju tri minuta u ključaloj vodi, ocede i ohlade. Pakuju se u PVC vrećice i zamrzavaju, kao meso. Velika gnojištarka na jednom mestu može plodonositi i duže od 10 godina, i koristiti se po oprobanim receptima iskusnih gljivara.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
