U današnje vreme kada je zdrav način života sve važniji, potraga za prirodnim, nutritivno bogatim namirnicama postaje svakodnevica. Jedna od biljaka koja sve više privlači pažnju jeste matovilac. Ova moćna biljka će vam poboljšati zdravlje jer, ne samo da obogaćuje jelovnik posebnim ukusom, nego i doprinosi jačanju imuniteta i očuvanju vitalnih funkcija organizma.
Matovilac (Vareianella locusta) se seje od ranog proleća do pozne jeseni, s tim da se od aprila do avgusta, kada su vrućine, pravi pauza. Tokom proleća i jeseni lako ga je pronaći na pijacama, a sve češće se može kupiti i u supermarketima. Poznat je i kao poljska salata ili korov salata. To je nežna, ukusna i izuzetno hranljiva biljka koja je sve popularnija među ljubiteljima zdrave ishrane. Potiče iz Evrope i zapadne Azije, a danas se uspešno gaji i u Srbiji, naročito u ravničarskim predelima i u plastenicima. Prepoznaje se po blagom, orašastom ukusu i mekanim listovima, što ga čini savršenim dodatkom svežim salatama.
Nekada korov, danas cenjena hrana
Kao drugi usev, seje se od poznog leta (avgust) pa sve do kasne jeseni, s tim da sorte sitnijeg semena bolje podnose hladnoću. Za setvu birajte mesta s puno sunca ili polusenu. Posejte ga plitko u vlažno tlo i niknuće za 12 dana. Prija mu dobro drenirano zemljište, ali nije preterano zahtevan. Odgovara mu rastresito, humusno zemljište, idealna pH vrednost je između 6 i 7, u baštama može da se seje ispod visokih biljaka čija je vegetacija počela mnogo ranije, recimo kelja pupčara.
U južnim krajevima može rasti na otvorenom i preko zime ali u kontinentalnim uslovima valja ga prekriti plastikom, postaviti barem tunele, ili obezbediti agril da listovi mogu da se beru i početkom zime. Posle uklanjanja prvog useva, zemljište se samo plitko obradi, ne traži posebno đubrenje, samo mu trebaju dva-tri zalivanja dok ne obrazuje malu rozetu. Najveće štetočine su puževi pa ih se rešite čim ih ugledate. Najjednostavnije je u blizini posejati ili doneti saksije s biljkama koje su njihovi prirodni repelenti: žalfija, lavanda, ruzmarin i dragoljub.
Zanimljivo je da su matovilac nekada smatrali korovom ali su ga evropski kuvari i nutricionisti rehabilitovali zbog njegovih brojnih benefita. Danas se koristi i u organskoj proizvodnji, jer ne zahteva pomoć agresivnih hemikalija.
Kada ga kupujete na pijaci ili u marketu, pažljivo birajte i uzimajte samo one biljke koje su zelene, bez žutih ili uvelih listova i koje imaju prijatnu, blago osvežavajuću aromu. Matovilac iz avgustovske setve stiže za berbu tokom oktobra i novembra kada je izbor drugih svežih salata siromašniji. Kako dobro podnosi niske temperature (čak do -15), može se brati direktno iz bašte dok se sav ne utroši, a kada se obezbedi agril ili postave plastični tuneli, bere se i za novogodišnje i božićne praznike. Seme počinje da klija na samo nekoliko stepeni iznad nule ali avgustovske vrućine mogu usporiti nicanje, pa je važno obezbediti mu redovno zalivanje.
U saksiji i žardinjeri
Ako ubrane biljke čuvate u frižideru najbolje je da ga umotate u vlažnu krpu ili stavite u plastičnu kesu kako bi zadržao svežinu nekoliko dana. Idealno je upotrebiti ga što pre posle kupovine kako bi se iskoristili svi njegovi benefiti. Osim što ćete ga kupiti, možete ga lako gajiti i kod kuće u bašti, u većoj saksiji ili žardinjeri na terasi.
Piše: Svetlana Mujanović
