Breskvi je teško odoleti. Njeni plodovi imaju veoma skladan sastav vode, ugljenih hidrata, kiselina, mineralnih i aromatičnih materija, pektina… Na organizam deluju i lekovito. Savršeno su sredstvo za čišćenje creva, podstiču i olakšavaju varenje, snižavaju krvni pritisak i smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, a krvne sudove čiste od masnih naslaga. Ovo sočno voće niske je energetske vrednosti. U 100 grama sočnih bresaka ima samo 43 kcal i 87 odsto vode, 11 procenata ugljenih hidrata, vrlo malo belančevina i masti. Od vitamina najviše je beta-karotena i vitamina C, a od minerala kalijuma, fosfora i magnezijuma.
Vitamini A i C odlični su za zdravlje i izgled kože. Visoki udeo kalijuma zaslužan je za sprečavanje bubrežnih oboljenja, kao i za prevenciju čira na želucu. Prirodno su slatke, ali ne preterano kalorične, pa su odlične za dijete. Preporučuju se za svakodnevnu ishranu, posebno deci, jer podstiču rast i razvoj kostiju. Sveže breskve mogu se koristiti kao obloge kod opekotina ili kod problema sa kožom punom akni.
Kao stono voće, breskva se na našim prostorima koristi od kraja maja do druge polovine oktobra. Ovo voće neravnomerno sazreva, zbog čega je najbolje da se bere u više navrata ali uvek u najpogodnijem trenutku. Za stonu upotrebu mogu se brati 3 do 5, a najviše 7 dana pre potpune zrelosti plodova, dok nektarine valja brati neposredno pre pune zrelosti, jer je njihovo dozrevanje sporije i na štetu kvaliteta. Sorte sa žutim mesom beru se kada im osnovna zelena boja pokožice počne prelaziti u narandžastožutu, a plodovi s belim mesom kada zelena boja pokožice počne prelaziti u beličastu. Prilikom berbe mora se voditi računa da se ne povredi pokožica, a najbolje je da se beru po hladovini u ranim prepodnevnim ili kasnim večernjim satima ili tokom oblačnih i prohladnih dana. Plodovi koji su suviše zagrejani brzo gube čvrstinu, skloni su propadanju i teže podnose transport.
Veoma slične breskvama su nektarine. Dugo se verovalo da su nastale ukrštanjem breskve i šljive. Ipak, stručnjaci smatraju da je nektarina zapravo jedna vrsta breskve, koja je kroz prirodnu mutaciju izgubila dlačice. Zbog velike sličnosti s breskvom, nektarina se u narodu naziva breskva s glatkom pokožicom.
Piše: Svetlana Mujanović
