Među jesenjim sortama praziluka koje su otpornije na hladno vreme, kod nas se najčešće može naći domaći dugi praziluk. Ovo je veoma cenjena sorta i, mada se naziva domaćom, poreklom je iz Italije. Ima dugu stabljiku koja dostiže i do 60 centimetara. Ima pravilno cilindrični beli deo stabljike i tamno zeleno široko lišće.
Da biste dobili što duži i kvalitetniji beli deo praziluka, primenite sledeće agrotehničke mere:
– Duboka sadnja: Prilikom presađivanja rasada u bašu, biljke se sade u duboke brazde (oko 10–15 cm) ili se koristi klic za pravljenje dubokih rupa.
– Nagrtanje zemlje (Etioliranje): Ovo je ključan korak. Kako biljka raste, potrebno je postepeno nagrtati zemlju oko stabla. Osustvo svetlosti sprečava stvaranje hlorofila, zbog čega stablo ostaje belo, nežno i dugačko.
– Navodnjavanje i prihrana: Praziluk ima plitak koren i zahteva redovno zalivanje, posebno tokom letnjih meseci. Takođe, voli zemljište bogato azotom i organskom materijom (kompost ili dobro pregoreli stajnjak).
Ako kupujete na pijaci ili u marketima, obratite pažnju na sledeće:
– Čvrstina: Stablo mora biti potpuno čvrsto na dodir, bez mekanih ili sunđerastih delova.
– Boja: Beli deo treba da bude čist, bez tamnih mrlja, dok lisnati deo treba da ima svežu, tamnozelenu boju.
– Koren: Svež praziluk i dalje ima vlažne i očuvane žilice korena.
Piše: Biljana Nenković
