Pčelari u šali kažu da su samo u dve stvari svi saglasni. Prva je da se košnici prilazi sa zadnje strane i druga, da se pčelarstvom bave radi meda. Međutim, o tom najslađem delu posla, o oduzimanju meda od pčela, veoma se retko govori.
Oduzimanje meda treba vršiti kada on u potpunosti uzri tj. kada vredne pčelice od nektara visoke vlažnosti, i više od polovine, mukotrpnim radom odstrane vodu i svedu je na uobičajenu petinu. Tako uzreo med one u ćelijama zatvaraju finim voštanim poklopčićima spremajući ga za zimu. Međutim, dosta zrelog meda ostaje i u otvorenim ćelijama, što je individualno svojstvo svake pojedinačne pčelinje zajednice.
Nežno oduzimanje meda
Načelno, iz košnice treba odvojiti za vrcanje samo one ramove kod kojih je dve trećine poklopljenog meda. Med sa visokim sadržajem vode je nezreo pa se za vrlo kratko vreme ukiseli i takav nije upotrebljiv, ni kao hrana, niti se može koristiti za ishranu pčela.
Oduzimanje ramova vršimo na sledeći način. Medište košnice skinemo sa plodišta, a na njegovo mesto stavimo prazan nastavak. U njega stavimo par ramova sa rezervnom hranom. To su obično ramovi sa još nepoklopljenim medom. Sada iz skinutog medišta otresamo pčele u košnicu kratkim, energičnim potresima, a potom četkom odstranjujemo zaostale pčele.
Važno je da četka mora biti od meke dlake kako ne bismo povređivali pčele, ali i bela, jer crna dodatno uzbuđuje i onako uznemirene pčele podstičući ih na ubadanje. Očišćene ramove ređamo u pripremljen prazan nastavak koji odmah pokrivamo belim platnom, a kada se napuni odnosimo ga na vrcanje. Loša je praksa nekih pčelara da otresaju pčele ram po ram iznad medišta, jer tako više puta jedne te iste pčele stresaju i dodatno ih uznemiravaju.
Formiranje roja olakšava vrcanje
Neki pčelari koriste bežalice radi odstranjivanja pčela. Najjednostavnija je takozvana Kvebek bežalica koja se može napraviti od drvene ploče velike kao poklopna daska. U sredini je izbušena rupa veličine nekoliko centimetara. Na ploči su pričvršćene letvice tako da čine dvostruki trougao sa ovom rupom u sredini, ali se stranice trougla ne dodiruju na vrhovima čineći slobodan prostor pčelama za izlaženje.
Na trouglastim letvicama razapeta je mrežica za komarce. Time je omogućena dobra ventilacija, pčele ulaze kroz okrugli otvor, pronalaze rupe na vrhovima trouglova i izlaze ali ne mogu da se vrate. Za one manje sklone gradnji, jeftino se mogu nabaviti plastične i samo ih prilagoditi tipu košnica.
Jednostavno oduzimanje pčela moguće je i uz formiranje roja. Na zatvorenu podnjaču naređaju se nastavci sa ramovima za vrcanje, sa pčelama. U gornji nastavak stavi se matica u kavezu, poklopi i ostavi da prenoći. Tokom noći pčele se povuku oko matice u gornji nastavak formirajući roj ostavljajući donje ramove slobodne za vrcanje. Pčelari mediteranskih zemalja to mahom rade kada se smrkne, po mraku, jer se tada smiruje vrućina, pčele su mirnije, a celokupan rad moguć je uz crvene sijalice, pošto pčele ne vide crveno svetlo i za njih je to potpuni mrak. Ramove oslobođene od pčela odnosimo na vrcanje.
Otklapanje ćelija sa medom obavlja se viljuškom ili posebnim nožem, a potom ramove centrifugiramo. Uvek treba istresti polovinu jedne strane, zaustaviti centrifugu, okrenuti ramove, istresti drugu stranu u potpunosti, pa vratiti prvu i dovršiti je. Ako bi se istresalo odjednom, oštetilo bi se i izlomilo saće.
Ramovi se vraćaju predveče
Vraćanje praznih ramova u košnice najbolje je uraditi predveče kada je opasnost od grabeži najmanja. Vraćaju se celi nastavci što ne iziskuje mnogo vremena pa je i opasnost od grabeži smanjena. Naravno, potrebno je odmah smanjiti otvor na letu i tako ga ostaviti i sutradan.
Tokom čitavog postupka vrcanja neophodna je izuzetna higijena pošto se med, za razliku od mesa, mleka i drugih namirnica koje se pre upotrebe termički obrađuju, konzumira neprerađen. Za skladištenje može se koristiti samo ambalaža namenjena čuvanju prehrambenih proizvoda. Najpovoljniji uslovi su temperatura između 10 i 14 ºC i vlažnost vazduha od 55 do 80 %, u poklopljenim posudama koje će sprečiti upijanje vlage iz vazduha.
Piše: prof. Dejan Kreculj
