Mnoge domaćice su sigurnije u kvalitet kečapa koji same pripreme, nego onoga koji kupe. Čim se bašte i pijace zacrvene i zamirišu na paradajz, prave se planovi kada i koliko skuvati kečapa. Recepata ima puno, svaki kraj ima neki svoj, specijalni, najukusniji, koji se najduže čuva… I to je u redu. Tokom zime doručak i večera retko prođu bez kriške hleba, posebno malo tostiranog, namazane kečapom na koju se stavi koji šnit kobasice, šunke… a i špagete su ukusnije s domaćim kečapom.
A, da li ste nekada pripremali kečap u boji – žuti, zeleni, crni… Treba samo da, umesto crvenog, koristite paradajz u boji, svaku posebno skuvate, i eto na stolu teglice pune kečapa u bojama duge. Oni su posebno zanimljivi deci.
Potrebno je – 5 kg zrelog paradajza, 2-3 grančice celerovog lista, 40 grama šećera, dva dl ulja, 3 lista lorbera, 5 ljutih papričica (nije obavezno), jedna kašika soli, a ko voli kiseliju varijantu, na kraju kuvanja neka doda malo vinskog sirćeta. Od ovih sastojaka, kada sve bude gotovo, napuni se 8 manjih tegli kečapa, a on se uvek pakuje u teglice od 200 grama da ne stoji dugo otvoren. Kada se otvori teglica, ono što ostane treba čuvati u frižideru. Preporučene količine „sirovina“ mogu da se dupliraju ali ako imate paradajz u svim mogućim poznatim bojama, to nije potrebno.
Priprema – Oprati, prosušiti kuhinjskim ubrusom, pa sitno iseckati listove celera i ljute papričice. Ko ne voli jako ljuto, neka izvadi semenke. Oprati paradajz, preliti ga vrelom vodom da se lako oljušti, skinuti mu pokožicu, iseći plodove i samleti u blenderu. Ukoliko imate mašinu za pravljenje soka od paradajza koja prilikom mlevenja odvaja ljuske od ploda, upotrebite nju. Sok od paradajza staviti u veću šerpu, pa ga zagrejati do ključanja, a zatim smanjiti temperaturu na vrlo tiho kuvanje, dodati seckan celer, ulje, sirće, šećer, so, lovorov list i papričice, i kuvati koliko je potrebno da bi se količina smanjila na trećinu prvobitne zapremine.
Na početku kuvanja meša se povremeno, a pred kraj, da ne bi zagorelo, sve češće se koristi varjača. Pred kraj kuvanja proveriti da li je kečap dovoljno slan, pa dosoliti.
Odabrati i oprati lepe tegle koje će i izgledom, a ne samo sadržajem privući pažnju, ostaviti ih da se ocede, a pola sata pre završetka kuvanja kečapa, staviti ih na rešetku u rerni, naopako okrenute, da se ugreju i dobro osuše na 100 stepeni. Poklopce treba prokuvati i osušiti. Isključiti ringlu na kojoj se kuvao kečap, a i rernu. Vaditi suvom krpom jednu po jednu teglu, i uvek zatvoriti vrata od rerne da se ostale ne bi hladile. Puniti tegle kečapom pomoću manje sipaće kašike ili levka. Ako imamo originalne poklopce za tegle, ispod svakog, bez obzira da li je korišćen ili nov, treba staviti komad celofana, da kečap ne bi došao u dodir s poklopcem. U slučaju da nemamo poklopce, staviti po dva sloja celofana i pričvrstiti s dve gumice.
Obrisati tegle ukoliko su umrljane kečapom, namestiti “toplo gnezdo” u kome će se one hladiti naredna dva dana. Naši stari su govorili da tegle idu u “dunst”. Važno je da se za „toplo gnezdo“ odabere mesto na kojem neće smetati da se ne bi pomerale ili tumbale.
Posle dva dana, kada se sve ohladi, teglice se još jednom obrišu, zalepe etikete s nazivom sadržaja i godinom pripreme, i odnesu na tamno i suvo mesto u ostavi.
Piše: Svetlana Mujanović
