Vrlo je cenjena i rakija od duda.
– Postoje u Kovilju dani duda ili dani rakije od duda gde su najistaknutiji enolozi dolazili i ocenjivali kvalitet takozvane dudare. Inače, dudara je tradicionalna rakija ovih podneblja i ona je nekada faktički bila skoro i jedina sirovina za dobijanje rakije. Drugih voćnih vrsta nije bilo. Možda su se pojedinačno gajila stabla ali nije bilo tradicije. Dud kao voćna vrsta mogao se uzeti iz prirodnih populacija ili kraj puteva gde su sađeni, tako da je sirovina za proizvodnju rakije od duda uvek bila na raspolaganju – naglašava on.
Na pitanje koliko jedno veliko stablo duda može da rodi i kada je berba, odgovara:
– Jako je teško reći koliko dud može da rodi. To pre svega zavisi od godine i od veličine stabla ali je količina plodova sigurno velika i meri se sa nekoliko stotina kilograma po jednom zdravom, lepo razvijenom stablu.
Govoreći o problemu fleka koje plod duda ostavlja na odeći i površinama, iznosi svoje mišljenje:
– To je limitirajući faktor ozelenjavanja. On bi bio jako lepa biljka, pre svega kao solitarno stablo u dvorištima, da napravi veliki hlad. To budu gorostasna stabla. Ali, veliki problem je što, kada opadnu ti plodovi, počinju da se skupljaju insekti, pčele i svi idu na šećer. Pre svega u gradovima prljaju pločnike. Zato se i ne koriste za ozelenjavanje. Primera radi, kada se najedete crnog duda, ruke su vam crne sigurno par dana. Tu ne pomaže čak ni limuntus.
Piše: Dijana Maksimović
