Nekada nezaobilazna biljka u dvorištima naših baka, danas ponovo privlači pažnju ljubitelja prirodnih bašti i lekovitog bilja. Slez je biljka koja u sebi spaja nežan izgled i dugu tradiciju upotrebe. Dok njegovi ljubičasti cvetovi ukrašavaju vrtove tokom čitavog leta, njegov koren vekovima zauzima posebno mesto u narodnoj medicini.

Iako ga mnogi prepoznaju tek kao samoniklu biljku pored puteva i na livadama, slez krije mnogo više od toga. Postoje različite vrste, od divljih lekovitih varijanti do ukrasnih hibrida koji se sve češće sade u baštama zbog svoje otpornosti i lepote.

O ovoj zanimljivoj biljci, njenim svojstvima, pravilnom uzgoju i mestu koje zaslužuje u savremenim vrtovima razgovarali smo sa Slađanom Radosavljević, vlasnicom rasadnika „Teodora“ iz Bariča.

– Slez je jako široko rasprostranjena biljka. Razlikujemo dve vrste sleza. To su divlje koje rastu slobodno i višegodišnje su, kao i dekorativne. Crni i beli slez pripadaju divljim varijantama, a njihovo korenje koristi se u fitofarmaciji. Zato što sadrži sluz, vrlo često se koristi za sirupe koji su delotvorni kod nekih procesa gornjih i donjih disajnih puteva. Zbog toga se beli ili crni slez često preporučuju u ove svrhe. Jako brzo se razmnožavaju i semenom i delovima korena koji ostanu nakon upotrebe – kaže ona.

Posebnu pažnju privlači i njegov cvet, koji kod divljih varijanti ima karakterističnu boju.

– Te divlje varijante imaju prost cvet, uglavnom u ljubičastoj i boji lavande. Slez cveta tokom celog leta, čak i u uslovima pojačane suše.

Na pitanje gde se najčešće može pronaći kod nas, Slađana kaže:

– Bukvalno ga ima svugde i bez ikakvih problema ga možete naći.

Kada je reč o berbi, posebno korena koji se najčešće koristi, objašnjava da se to radi u određenim periodima godine.

– Ukoliko se koren koristi, uglavnom je to proleće i jesen. Inače, može se razmnožavati i semenom.

Kada je reč o pravilnom sušenju sleza za čajeve i druge preparate, Slađana naglašava da to nije jednostavan proces.

– To nije samo da se ubere i da se stavi na sunce i osuši. Radi se o procesu dehidratacije koji mora da ispunjava određene uslove, posebno kada je biljka namenjena za upotrebu u fitofarmaciji. Mora da podleže nekim kriterijumima, posebno zato što se koristi kasnije za razne sirupe i kuva se za čajeve. Za kućnu upotrebu, u manjim količinama, postupak je jednostavniji.

Primera radi, ja slez ne sušim nikad direktno na suncu, nego ga stavljam u neku polusenku, na promaju, da se što prirodnije isuši.

Beli slez je lekovitiji jer njegov koren sadrži više sluzi u sebi u odnosu na crni slez. Ipak, i crni ima svoju primenu.

– Kod nas je rasprostranjeniji beli slez nego crni. Lakše se nalazi u prirodi i iz tog razloga se mnogo više koristi nego crni slez.

Zanimljivo je da slez ima dugu tradiciju upotrebe u narodnoj medicini. Njegova sluzava jedinjenja pomažu da se oblože i umire nadražene sluzokože, zbog čega se vekovima koristio kod različitih tegoba disajnih puteva, ali i za negu grla. Upravo zbog te osobine, koren belog sleza i danas zauzima značajno mesto u mnogim biljnim preparatima.

Osim lekovitih svojstava, slez može imati i dekorativnu ulogu u baštama. Postoje i posebne vrste koje se gaje upravo zbog cveta.

– Ima lep cvet, ali postoje hibridi sleza koji zapravo spadaju u perene. Ti ukrasni slezovi karakteristični su po velikim i raznovrsnim cvetovima koji traju tokom čitavog leta. Uglavnom se semenski razmnožavaju – kaže ona.

Slađana podseća da je slez nekada bio čest stanovnik domaćih dvorišta.

– Bila je to najčešća biljka naših baka. Razlog tome je njegova zahvalnost i otpornost. Ne traži puno nege, dosta je otporna, a pritom cveta tokom celog leta. Kod ukrasnih varijanti postoji veliki izbor boja, pa se često koristi i za razne dekoracije.

Slez je zanimljiv i zbog svoje uloge u prirodnim baštama, jer njegovi cvetovi privlače pčele i druge korisne insekte, pa osim ukrasne vrednosti može doprineti i očuvanju biodiverziteta.

– Svakako je kao perene vrlo preporučljiv za baštu. Zbog dužine svog cvetanja i otpornosti, praktično vi ne morate ni da ga hemijski tretirate. Semenski se proizvodi jako lako i vrlo je lep kada se poseje onako nasumično, gde pravi harmoniju sa drugim biljkama – smatra Slađana Radosavljević.

Dijana Maksimović

Foto: Shutterstock