Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja iz Kragujevca priključila je evropskom projektu razvoja agro-fotonaponskih sistema u poljoprivredi- Agri- PV. Cilj je da se ista površina zemljišta u istom trenutku koristi za poljoprivredu i proizvodnju električne energije iz sunca.
Ovaj projekat već se realizuje u Bugarskoj, Nemačkoj, Litvaniji i Poljskoj. U Srbiji sada žele to iskustvo da približe poljoprivrednom i energetskom sektoru u našim klimatskim uslovima.
– Za razliku od klasičnih solarnih elektrana koje se postavljaju na parcelama, kod Agri-PV sistema poljoprivredna proizvodnja se nesmetano odvija na zemlji, a fotonaponski sistem se montira na istoj površini. Solarni paneli mogu da se postavljaju iznad useva, između redova zasada ili na konstrukcijama. Proizvođači mogu nesmetano da se kreću po zemljištu i obavljaju sve poljoprivredne redovne radove – kaže Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoja Šumadije i Pomoravlja.
Mogućnost dvostruke upotrebe zemljišta zanimljiva je za sve regione, uključujući Šumadiju i Pomoravlje, koji imaju značajnu poljoprivrednu proizvodnju. Poljoprivrednici se suočavaju sa rastom troškova za energente i sve izraženijim posledicama klimatskih promena. U 2026. godini širom Evrope zabeleženi su periodi visokih temperatura i suše. Ovi uslovi su nepovoljni za biljke, ali istovremeno poljoprivrednicima stvaraju dodatne energetske troškove.
– Proizvodnja energije je samo jedan deo benefita, jer pravilno projektovani sistemi mogu delimično zasenjivati useve i štiti ih od drugih vremenskih nepogoda. Opravdanost postavljanja ovog sistema zavisi od vrste kulture, orijentacije i konstrukcije sistema, potrebnog nivoa osunčanosti, pristupa mehanizacije, mogućnosti priključenja na mrežu, investicionih troškova i regulatornih uslova – dodaju u ovoj agenciji.
Evropska energetska tranzicija traži značajno povećanje proizvodnje solarne energije. Ali, postavljanje klasičnih solarnih panela otvara pitanje trke za zemljištem, posebno ako je ono ograničen resurs. Analize Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije pokazale su da korišćenjem svega jedan odsto poljoprivrednog zemljišta za sistem Agri-PV, moglo bi da obezbedi oko 944 GW fotonaponskog kapaciteta.
– Za klasično poljoprivredno gazdinstvo pravilno postavljanje fotonaponskog sistema mogao bi da bude način da se sačuva osnovna namena zemljišta, da se deo energije proizvodi na mestu potrošnje, te da se poljoprivrednik poštedi od promena cena energije. Istovremeno se biljke delimično štite od visokih temperatura. Tehnička rešenja mogu da se prilagode određenim kulturama – kaže Popović.
U Regionalnoj agenciji za ekonomski razvoj dodaju da potencijal postoji, ali da Agri-PV nije univerzalno rešenje i ne može se predstavljati kao tehnologija, koju jednostavno postavite na bilo koju parcelu. Zbog toga, navode, prvi korak nije masovna izgradnja sistema, već znanje, razumevanje tehnologije, lokalnih uslova i regulatornih mogućnosti.
Treba odrediti pod kojim uslovima parcele sa Agri- PV sistemom zadržavaju status poljoprivrednog zemljišta, kako se uređuju procedure izdavanja dozvola i priključenja na mrežu i koji modeli finansiranja mogu biti dostupni investitorima i poljoprivrednicima. Kroz projekat treba stvoriti uslove da poljoprivrednici i institucije dobiju dovoljno informacija i znanja, kako bi doneli pravilne odluke. Za Šumadiju i Pomoravlje ovaj proejkat je prilika da se o ovoj tehnologiji razgovara, pre nego što ona postane široko rasprostranjena.
Tekst i foto: Biljana Nenković
