Suša je uticala na kvalitet zrna kukuruza u Šumadiji. Ratari još nisu otpočeli berbu, ali procenjuju da je toplotni talas naštetio klipovima. Radiša Najdanović, ratar iz sela Cerovac kod Kragujevac, koji gaji žitarice na 200 hektara, kaže da je godina bila dobro počela.

– Kukuruz gajimo na 62 hektara. Što se tiče prinosa neće biti toliko loš. Izvućemo maksimalno pet tona po hektaru, ali je zrno lošeg kvaliteta. Zafalila je kiša u ključnom momentu. Usevi su trenutno u lošem stanju. Suncokret i kukuruz su izgoreli na suncu – kaže Radiša Najdanović.

Ovog šumadijskog ratara pred berbu brine i cena kukuruza. Kaže da otkupljivači ove sezone pominju 20-ak dinara po kilogramu. 

– Ako poredimo tu cenu sa prošlogodišnjom od 29 dinara digitron kaže da više vrede tri tone kukuruza prošle godine, nego sad pet tona. Zbog sušnih i vrelih leta razmišljamo i o promeni setvenih kultura, ali se pitam šta da gajim, jer ove suše teško koji hibrid kukuruza može da izdrži. Jedino ostaje pšenica – pita se Najdanović.

Ratari u Šumadiji  razmišljaju o povećanju površina pod strnim žitima, koja završavaju vegetaciju pre ekstremnih temperatura, na uštrb kukuruza. U ovim klimatskim uslovima preostaju im ječam i pšenica. 

Kukuruza je ove godine inače manje zasejano nego prethodnih. Pod ovom setvenom kulturom je oko 35.000 hektara, umesto uobičajenih 40 hiljada. Stručnjaci prognoziraju da prinos ove godine neće biti ujednačne na svim parcelama u Šumadijskom okrugu. Osim suše na prinos utiču i vreme setve, sastav zemljišta i primenjene agrotehničke mere.

– Na pojedinim parcelama prinos će biti i do 20 odsto niži. Na nekima će biti iznad proseka, ali i one gde će rod biti minimalan. Humus u zemljištu apsorbuje vlagu. A kiše nije bilo u najvažnijoj feno fazi, odnosno u periodu nalivanja zrna – kaže Valentina Kovačević savetodavac za ratarstvo Poljoprivredne savetodavne stručne služba Kragujevac.

Tekst i foto: Biljana Nenković