Najvažniji korak u završnoj fazi proizvodnje krompira je vađenje krtola iz zemlje. Krompir se vadi kada je fiziološki zreo i to od kraja avgusta i tokom celog septembra. Pokožica treba da je čvrsta i da se ne ljušti. Najvažnije je da se ovaj posao obavi po suvom vremenu, zbog lakšeg čišćenja, obrade i transporta.
Prilikom vađenja krompira treba voditi računa da ne dođe do oštećenja pokožice. Izvađene krtole ne bi trebalo dugo da stoje na njivi kako ne bi došlo do pojave ožegotina.
Rizik i benefit čekanja
– Vađenje počinje kada je u usevu oko 2/3 lisne mase izgubilo zelenu boju. U toj fazi ponekad je bolje prekinuti proces prirodnog sukcesivnog starenja lisne mase u preostaloj trećini hemijskim ili mehaničkim putem i početi sa vađenjem, jer će na taj način biti sačuvan kvalitet plodova – kaže dipl. inž. Valentina Kovačević, stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo iz Kragujevca.
Čekanje da se lisna masa ili cima potpuno sama osuši u celom zasadu može u nekim slučajevima doneti povećanje roda za oko 5 odsto. Ali, rizikuje se da se na krompiru pojavljuju izrasline, čime on gubi na kvalitetu.
Kada se cima sasuši, treba sačekati još dve nedelje do 20-ak dana, u zavisnoti od sorte. Toliko je krompiru potrebno da još ostane u zemlji, kako bi pokožica prestala da se ljušti i postala čvrsta. Ako se lisna masa prirodno ne sasuši na celom usevu, preporučuje se tarupiranje, košenje cime ili upotreba registrovanih hemijskih preparata na bazi piraflufen-etila – dodaje Kovačević.
Čim vremenske prilike dozvole, nakon tog perioda krompir treba što pre povaditi. U vreme vađenja na krtolama bi trebalo da ostane oko 2 do 3 odsto vezane zemlje, jer će to ublažiti njihovo oštećenja mehanizacijom. Plod krompira bez imalo zemlje skloniji je oštećenju. Ukoliko je zemljište, pak, suviše vlažno, postoji rizik da se krtole uskladište sa previše zemlje koja će otežati provetravanje krompira i povećati rizik od razvoja bolesti.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
