Poslednjih godina kivi se sve češće može videti na našim okućnicama. Istina, zime nisu više tako ledene ali u kontinentalnim uslovima se retko ukorenjuje novozelandski kivi. Sadi se, za naše uslove, novija vrsta – sibirski kivi (Actinidia arguta) koji obilno rađa i domaćini se često nađu u čudu – šta uraditi s tolikim rodom.
Sibirski kivi naziva se često i mini kivi ili bavarski kivi. Mnogi ga nazivaju još i isai, po najpoznatijoj sorti koja se i najčešće gaji kod nas, jer je samooplodna. Biljka sibirskog kivija se od običnog razlikuje po tome šta je otporna na hladnoću i moguće ju je uzgajati u oštrim kontinentalnim uslovima. Glavne razlike između plodova običnog i sibirskog kivija, ogledaju se u njihovoj veličini, izgledu pokožice i načinu konzumiranja.
Nije zimogroživ i uvek je žedan
Ipak, najvažnija osobina sibirskog kivija je otpornost na niske zimske temperature. Izdrži i do -30 Celzijusovih stepeni u mirovanju. Iako dobro podnosi kasne mrazeve, nužno je da u početku vegetacije, kada lastari intenzivno rastu, ne bude mraza jer bi se oni smrzli. A, poznato je da se pupoljci formiraju na jednogodišnjim grančicama (lastarima).
Plodovi sibirskog su sitniji u odnosu na obični kivi, teže oko 25 g, ali su slađi. Po veličini odgovaraju plodovima klasičnih sorti šljive. Zelenkaste su boje, nekada s crvenkastim nijansama, bez dlačica na pokožici tako da nije potrebno da se ljušte, jedu se celi. Berba, u zavisnosti od sorte i regiona, počinje krajem septembra i proteže se sve do novembra. Meso ploda sibirskog kivija je poput onog kod novozelandskog s tim da je slađe, sadržaj šećera bude od 15 do 30 procenata, a s jedne biljke može se nabrati oko 30 kg.
Prorodi treće ili četvrte godine posle sadnje, ali neki ozbiljniji rod može se očekivati tek od šeste do osme vegetacije. Važno je da biljke budu zaštićene od jakog vetra, a poželjno i direktne, jake, sunčeve energije. Đubrenje je umereno ali je navodnjavanje obavezno. Natapanje je vrlo važno, jer nedostatak vode dovodi do opadanja listova i gubitaka plodova.
Sibirski kivi je, kao i ostale biljke iz porodice aktinidija, vrlo snažnog i bujnog rasta. Izbojci u jednoj godini mogu porasti i do pet metara. Poželjno je da se već pre sadnje postavi neki oslonac, merdevine, za koju će se vezivati lastari.
Bitno je da u zasadu, ma koliko bio mali, budu i ženske i muške biljke, iako postoje i samooplodne sorte. Jedna muška biljka može uspešno oprašiti šest ženskih aktinidija. Kao oprašivač može se koristiti i muška biljka običnog kivija.
Kao i kod drugih kivija, sibirski kivi rodi na pupoljcima koji se razvijaju iz jednogodišnjih izbojaka. Zbog toga je, kako bi se podstaklo zametanje rodnih pupoljaka, potrebno jednogodišnim izbojcima prekratiti vrh. U uzgoju nema nekih razlika u odnosu na obične kivije. Važno je napomenuti da je većina sorata ženska, a tek nekoliko ženskih i muških (meader, veiki i samooplodni issai).
Piše: Svetlana Mujanović
