Ovaj dan se u narodu naziva i jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek. Sveti Jovan Krstitelj ostao je zapamćen u narodu kao simbol čvrste volje, pravičnosti, istine i poštenja.
Razvratno rimsko društvo bilo je na stalnoj meti kritika ovog čestitog čoveka, a kasnije mu je i došlo glave. Lepa Salomija, bahata pastorka carskog namesnika Galileje i Perije, Iroda Antipa, zaražena mržnjom koju je njena majka osećala prema Jovanu, poželela je kao poklon njegovu glavu na tanjiru. Irod, napijen i ponesen raskalašnim noćnim bahanalijama joj to olako obeća, i naredi dželatu da ispuni monstruozni zahtev. Tako je skončao Jovan Krstitelj, 29. avgusta po starom ili 11. septembra po novom kalendaru, kada se u spomen na njegovo stradanje slavi praznik Usekovanja glave Jovana Krstitelja.
Učenici Jovanovi preko noći tajno su uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva, zakopana je posebno, na tajnom mestu. Kasnije je preneta u Jerusalim, a u vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.
Usekovanje glave uvek se obeležava na dan kada je osvećena crkva koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Verovanja i običaji
Dan Usekovanja vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.
Verovanje kaže da se na ovaj dan ne jede i ne pije ništa što je crveno jer ova boja simbolizuje prolivenu krv Jovanovu. Ovaj običaj se u pojedinim delovima naše zemlje naročito praktikuje zbog zdravlja dece koja takođe ne jedu namirnice crvene boje.
U narodu se kaže i da je danas dobar dan za branje lekovitog bilja. Na ovaj dan valja brati lekovite trave – kantarion, nanu, konjsku čuburu, lincuru.
Takođe, ne treba raditi nikakve teže poslove.
Hercegovci na ovaj dan ne obavljaju teže poslove i vode računa da ne rade ništa oko semenja. Paze na koji je dan palo Usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom.U Crnoj Gori se svi dani na koje pada Usekovanje proglašavaju za varovne u toj godini.
U ataru sela Ratina, kod Kraljeva, nalaze se Savine vode. Samo mesto udaljeno je oko četiri kilometra od centra sela i smešteno je u jednoj teško pristupačnoj udolini obrasloj gustom bukovom šumom. Tu je podignuto pet česmi, od kojih je najstarija, sudeći prema natpisu na njoj, izgrađena 1897.godine. Podignuta je kao zadužbina jednog meštanina iz Ratine, sa izričitim navodom da je to voda Svetoga Save. Mesto poseduje sva obeležja kultne bogomolje. Dva puta godišnje, na praznik Usekovanje i na Savindan, žitelji Ratine i okolnih sela dolaze na poklonjenje vodi. Ceo prostor oko česama iskićen je cvećem, pale se sveće u znak zahvalnosti za zdrav i dug život.
Ovaj dan se slavi kao krsna slava.
Na ovaj dan rođen je počivši patrijarh srpski Pavle, u narodu jedan od najomiljenijih srpskih patrijarha.
Usekovanje je jedini veliki praznik za koji se ne čestita. To je dan žalosti. Na taj dan se ne jedu okrugli plodovi (simbolizuju glavu), ne koriste noževi (simbolizuju mač) i ne piju crvena pića (simbolizuju krv).
