Kod vinove loze, najčešća pojava je „Rehuljavost grozdova“ ili neujednačeni rast bobica: od krupnih do jako sitnih (sl. 1). Napominjemo da se pravi razlika kada se pojave simptomi „kokoške i pilića“ ili kada je u grozdu nekoliko krupnih, a ostale su ujednačeno sitne kao simptom nedostatka bora. Razlika između ovih simptoma je u tome što kod cinkopatije, sve bobice imaju seme, a kod „kokoške i pilića“ velike bobice imaju seme, a male nemaju jer bor utiče na formiranje i razvoj meristemnog tkiva.
Kako se vidi, nedostatak metala na biljkama se ispoljava u NESPECIFIČNIM simptomima. Tako, simptomi nedostaka cinka se ispoljavaju u zavisnosti od količine koja je na raspolaganju biljkama. Nespecifičnost simptoma se vidi u sličnostima sa simptomima nekih bolesti. Tako, Ca Phytoplasma solany je bakterija, parazit koja ima ribozome, time i proizvodnju izvesnih količina proteina. Sva druga hraniva uzima od biljke domaćina i simptomi se pojavljuju u vidu sitnolisnosti i kopljastim listovima ili slično cinkopatiji (sl.2). Slično, virusi su obligatni paraziti i oni uzimaju sva hraniva od biljaka domaćina i simptomi se pojavljuju u obliku „nitavosti“ listova paradajza.
Toksičnost metala u prvom redu Fe, Zn i Mn se konstatuje u nekim rejonima. Tako u Ritopeku (blizu Dunava opština Grocka) nađeno je 820 mg/100 g zemlje. Trešnje su hlorotične sitnolisne i sa sušenjem grana. Prisustvo ovih količina metala se povezuje sa ranijim naseljima i sa spaljivanjem leševa u to vreme. Slično je nađeno i u Dobanovcima sa 2000 mg/100 g zemlje. Ovo je prvi znak postojanja ranijih naselja u tim rejonima i siguran znak arheolozima gde se nalaze ispod zemlje starija naselja i gde da kopaju.
Tekst i foto: Dr. Marko Injac, diplomirao na fakultetu Sience Naturelle, Monpellier, Francuska,
u oblasti – Uporedna patologija i doktorirao na virusima dudovca (H. cunea)
