U Srbiji je zabeleženo oko 4.000 biljnih vrsta kao genetički resurs ali nije procenjen broj sorti, hibrida, genotipova i populacija, koje su od značaja za proizvodnju hrane. Dr Sanja Mikić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da je promovisanje starih sorti od višestrukog značaja. Ona naglašava da su stare sorte Srbije samo naizgled stručna i naučna tema, a zapravo je vrlo životna, jer se tiče biljnog materijala koji je deo naše ishrane, poljoprivrede i biološkog nasleđa. Ali, postoji još jedan važan razlog:
Stare sorte bi u vremenu klimatskih promena trebalo da nam pomognu da nađemo rešenja kada je u pitanju otpornost biljaka na bolesti i sušu. Borba za očuvanje nije laka i zasnovana je uglavnom na entuzijazmu pojedinaca. Ne postoji jasna strategija već samo neformalna udruživanja. Mi imamo kolekciju naših starih, autohtonih i Nacionalnu banku gena na Batajničkom drumu u Beogradu, koja je odlično opremljenja i ima kapacitet za čuvanje starih sorti. Ali, svaka institucija ima uvid u svoje resurse. Nedostaje nam sistematska dokumentacija i transparentan sistem, gde može svako javno da mu pristupi.
Na inicijativu dr Ivane Radović iz Ekološkog pokreta “Okvir života” formirana je nacionalna i za sada neformalna mreža za biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu. Cilj mreže je podrška svim učesnicima.
– Mreža radi u korist lokalnih zajednica, prava proizvođača, poštovanje lokalnog znanja i partnerstva sa proizvođačima. Promoviše dijalog umesto pretpostavki o potrebama. Spona je civilnog sektora, nauke i lokalnih zajednica, koja trenutno okuplja 25 učesnika i stručnjaka iz više oblasti. U njihova istraživanja su uključene stare sorte krušaka, jabuka, kajsija, šljiva, bresaka, trešnje, višnje, šumskih voćkarica, žitarica i povrtarskih kultura – dodaje dr Mikić.
„Okvir života” je osnovan kao udruženje 2013. godine. Naslednik je Ekološkog društva “Mionica” koje je 1998. godine organizovalo prvu izložbu starih sorti. Program pokreta orijentisani su u dva pravca. Jedan je očuvanje prirode i biodiverziteta, kao i promocija održivog korišćenja prirodnih resursa. Drugi je Lokalna banka semena, koja se bavi povratkom starih sorti voća, povrća i žitarica na trpeze.
Piše: Biljana Nenković
