Kada je grupa stručnjaka s Instituta za vinogradarstvo i voćarstvo iz Sremskih Karlovaca, među kojima su bili profesori Sima Lazić, Petar Cindrić i Vladimir Kovač, započela oplemenjivački posao ukrštanjem kevedinke i šardonea, ne bi li poboljšali kvalitet te stare autohtone sorte i na taj način dobili sortu pogodnu za naše podneblje, nisu mogli da naslute koliko će njihovo čedo postati popularno i traženo među ljubiteljima vina. Verovatno nisu mogli ni da pretpostave koliko vremena je bilo potrebno da protekne od njenog priznavanja do osvajanja srca, najpre proizvođača grožđa i vina, a potom i konzumenata.
Kao što i sam oplemenjivački proces dugo traje, tako je i sili, kako su nazvali tu sortu priznatu 1988. godine po početnim slovima imena i prezimena jednog od autora koji nije dočekao njeno priznavanje, Simi Laziću, trebalo puno vremena da uđe u vinograde i podrume.
Rastresit grozd otporan na botritis
Danas je sila najrasprostranjenija sorta stvorena na Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, koga i dalje tako nazivaju iako mu je ime promenjeno, i to u prvom redu u Sremskim Karlovcima, a potom i na Fruškoj gori.
– Tek posle 2000-ih je doživela intenzivnije širenje i sada predstavlja vrlo značajnu sortu pre svega Sremskih Karlovaca. Vrlo je malo podruma, vinograda i vinarija danas u Sremskim Karlovcima koji je nemaju, u manjem ili većem obimu. Ne postoji precizan podatak na koliko hektara je posađena, ali se zna da je najveći svetski proizvođač sile u ovom trenutku vinarija Breg iz Krčedina sa 14 hektara. Predrag Bajilo kome je Poljoprivredni fakultet pre nekoliko godina odao povelju kao najvećem proizvođaču sile ne svetu imao je tada 20.000 čokota. Respektabilni proizvođači sile u Sremskim Karlovcima su i Milan Petrović, te vinarija Mrđanin. Sile ima i u Slankamenu, Krčedinu, ali ne puno van Fruške gore. Slobodno može da se kaže da je postala simbol Sremskih Karlovca – kaže direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, kako se sada zove Institut za vinogradarstvo, dr Dragoslav Ivanišević.
Po njegovim rečima, to je sorta koja se odlikuje stabilnim i visokim prinosom, te srednjim potencijalom za nakupljanje šećera što je u sadašnjim klimatskim uslovima ispalo vrlo dobro. To znači da nema previše šećera, poslednjih godina je to oko 20 odsto što omogućava proizvodnju vina sa 12, 13 posto alkohola. Daje laganija vina što potrošači i vole i traže. Karakteristična je po rastresitom grozdu, dosta čvrstoj pokožici, pa ne truli i dosta je otporna na sivu trulež – botritis u čemu je njena velika prednost. Daje vina koja imaju aromu šardonea, lagana i dopadljiva. Ivanišević naglašava da sila zahteva redovnu zaštitu od pepelnice i plamenjače. Sazreva krajem druge epohe i polovinom septembra joj je optimum za berbu.
Prvo ocenjivanje na Salašu 137
Sila posebno, gotovo počasno mesto, zauzima u vinskoj karti Salaša 137 nadomak Novog Sada. Ušla je na nju kada je taj kultni ugostiteljski lokal počeo da radi i od tad nije izašla. Sila je bila prvo točeno kućno vino u restoranu Salaša 137 od kada je on počeo da radi. Pre dve godine vlasnik Aleksandar Samardžija Splića organizovao je ocenjivanje sile, sa idejom da ono preraste u tradiciju.
Piše: Zorica Milosavljević
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
