Jesenji Krstovdan predstavlja jedan od važnih praznika u pravoslavnoj crkvi, a mnogi ga slave i kao krsnu slavu. Posvećen je Časnom i Životvornom Krstu Gospodnjem, i vezuje se za događaj iz 4. veka – pronalaženje krsta na kojem je bio razapet Isus Hristos.
Krstovdan se slavi u znak sećanja na povratak vere u pravog Boga, pobedu hrišćanstva nad paganstvom, ali i kao simbol spasenja kroz Hristovu žrtvu, navodi Srpska pravoslavna crkva. Praznik ima posebno mesto jer podseća vernike na važnost duhovnog preobražaja, krštenja, i postojanosti u veri.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na taj dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve „ići naopako“.
U svim selima isplaćuju se ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju se globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.
Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak, jer se veruje da ima moć da odnese negativnu energiju.
Prema narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. Tiha kiša o Krstovdanu takođe predskazuje blagu zimu. Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
Znimljivo je i da se za ljude rođene na ovaj dan veruje da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Duhovni post zahteva uzdržavanje od negativnih misli i dela, dok telesni podrazumeva ishranu na vodi, bez namirnica životinjskog porekla, čak i ulja. Prema običajima, na jesenji Krstovdan u dom se unosi osveštan bosiljak, simbol mira i zaštite doma i porodice od negativne energije.
Grožđe se 27. septembra jede kao simbol slatke pobede, plodnosti i obilja. Veruje se da oni koji ga konzumiraju na jesenji Krstovdan privlače sreću i prosperitet u svoj život.
Krstovdan je dan kada se vernici podsećaju na snagu vere i tradicije, uz običaje koji neguju duhovnost i zajedništvo.
Stari običaj nalaže da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti.
U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. Ne treba zaboraviti ni još jednu praksu u narodu na ovaj dan; veruje se da treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se stablo što više razgranalo.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
