Proizvođači poznaju istorijat proizvodnje voća i svojih useva i već znaju probleme poremećaja metala odnosno gvožđa, mangana, cinka i bakra (kod žitarica). Ako se javljaju simptomi poremećaja metala, onda su dugoročni problemi i mora se menjati pH zemljišta.
Na kiselim zemljištima, biljke lakše usvajaju metale, a u nedostatku se mogu dodati zalivanjem. Najteži je problem ako se ovi elementi jave u suvišku kako smanjiti toksičnost.
Kod nedostatka metala, na alkalnim zemljištima, najlakše je premostiti privremeno korišćenjem folijarnih hraniva na bazi gvožđa, cinka i mangana. Većina folijarnih hraniva je prisutna na tržištu (Wuxal Ferro, Wuxal Zink, Wuxal Microplant,itd.) koji se koriste u ovakvim slučajevima. Preko lista se mogu maksimalno usvojiti svega 5 – 6% hraniva pa se redovno mora koristiti dodatno 2-3 ponavljanja. Metali se transportuju ksilemom ka vrhu pa je najbolja primena metala Zn, Fe i Mn redovno u početku vegetacije preko zemljišta odnosno sistema zalivanja. Najbolje se rešava dovođenjem pH vrednosti u optimum za biljke koje se gaje.
Naslovna slika: Nedostatak mangana na spanaću: deblji zeleni sprovodni sudovi
Tekst i foto: Dr. Marko Injac,
diplomirao na fakultetu Sience Naturelle, Monpellier, Francuska, u oblasti – Uporedna patologija i doktorirao na virusima dudovca (H. cunea)
