FRUŠKOGORSKI DIVLJI ŠIPURAK: LEKOVITOST BEZ GRANICA
Fruška gora je vekovima poznata po proizvodnji i preradi vinove loze, jabuka, krušaka, šljiva, bresaka, višanja, trešanja i drugih voćnih vrsta. Ali, uporedo sa bujanjem malih privatnih zadruga i preduzeća, javljaju se nove ideje za obezbeđenje prehrambenih proizvoda za ljude i životinje od samoniklih vrsta lekovitih biljaka. Jedna od takvih je i divlji šipurak (Rosa canina) čiji plodovi sadrže obilje vitamina A, B, E i P, kao i antioksidanse.
Posebno vredan je podatak da 100 grama ploda šipurka sadrži od 400 do 2.000 miligrama vitamina C, što je višestruko iznad onog u limunu. Od minerala sadrži gvožđe, kalijum, fosfor, natrijum, sumpor i magnezijum.
Liofilizacija čuva vitamine
U narodnoj medicini i farmaciji vitamin C se koristi za jačanje imuniteta. Ublažava simptome reumatskog artritisa, snižava holesterol i krvni pritisak, a pomaže i rad creva. Čajeve, džemove i prah od šipurka proizvodi zadruga „Alma rosa“ koja na obodu Nacionalnog parka Fruška gora, poseduje oko dva hektara zamljišta gde samoniklo raste i divlji šipurak.
– Privukla nas je priroda divljeg šipurka i njegovo obilje blagodeti za organizam ljudi i životinja – kaže Milica Mojićević, članica zadruge „Alma rosa“ osnovane 2021. godine. – Na osnovu podataka iz literature i rezultata laboratorijskih analiza, ustanovili smo da divlji šipurak na Fruškoj gori spada među tri najkvalitetnija u svetu. Jedini je na našoj planeti sa sadržajem selena.
Dodaje da plodove divljeg šipurka zadrugari beru ručno, i to u saradnji sa mladim studentima, krajem leta i početkom jeseni. Tada su prepuni hranljivih i lekovitih sastojaka. Da bi održali i iskoristili raspoložive nutrijente, odlučili su se za duboko zamrzavanje korišćenjem inovativnog procesa – liofilizacije.
Radi se o najsavremenijoj tehnologiji koja je je izuzetnio skupa, pa su taj proces poverili zadruzi u Zrenjaninu. Posle dubokog zamrzavanja, u liofilizatoru se izvlači vazduh, čime se znatno snižava tačka isparavanja sirovine, pa se proizvod može lakše isušiti. Time je obezbeđena procedura za održavanje nepromenjenog kvaliteta i sadržaja ploda divljeg šipurka. Plodovi se zatim melju u prah koji se kao koncentrat koristi u malim količinama. Dovoljno je pet grama praha za dnevne potrebe dobrog imuniteta u ljudskom organizmu. Koriste ga uglavnom potrošači koji znaju šta znači vrhunski kvalitet i sadržaj.
Sušenje na suncu i promaji
Plodovi koji se ostavljaju za čaj moraju da se osuše na suncu i promaji, na temperaturi od 70 do 80 stepeni ali uz pažnju da se ne presuše. Koriste se tokom zime protiv prehlade i gripa, kao i nakon njih za brži oporavak. U pripremi džemova izostavlja se proces kuvanja do ključanja. Liofizovani prah se koristi u količini od 2-3 kašičice dnevno, ili kao dodatak kaši. Kod bolesti usta i usne duplje pomaže protiv krvarenja, upale desni i sluzokože, zatim u radu jetre, lučenju žuči i radu drugih organa. Utvrđeno je da je efikasan protiv iscrpljenosti. Podstiče bolji rad bubrega, stimuliše apetit i poboljšava probavu. Prirodni vitamin C iz divljeg šipurka doprinosi normalnom stvaranju i očuvanju kolagena koji je važan za funkciju kostiju, hrskavice i kože. Sadržaj galaktolipida iz semenke se povezuju sa zdravljem zglobova.
Divlji šipurak (šipak) je poznat još od vremena uspona civilizacije Grka i Rimljana koji su zabeležili lekovita svojstva ove biljke. Najčešće su je označavali kao „pasja ruža“, jer je primećeno da utiče na lečenje besnila kod pasa, što se do tada smatralo za smrtonosnu bolest. Kod nas divlji šipurak ima preko 20 sorti koje se mogu naći gotovo svuda, jer su prilagođene različitim prirodnim uslovima. Od maja do juna stvaraju svetlo roze ili bele cvetove.
Mada se šipurak svuda može naći kao divlja forma, svi su izgledi da će postojati potreba i za organzovano razmnožavanje i uzgoj. Stručnjaci tada preporučuju da se koriste reznice debljine olovke, sa tri do četiri pupoljka. Tada je potrebno da se donji deo reznice preseče ravno odmah ispod, a gornji koso iznad pupoljka da vodene kapi skliznu i da se izbegne opasnost od pojave gljivica i truleži. Reznica se, potom, potapa u hormonski prah koji podstiče ukorenjavanje i odrvenjavanje. Sledi sadnja u supstrat koji se meša sa perlitom radi zadržavanja vlage. Problem je što se divlji šipak teško ukorenjava, sa samo oko 25 odsto, a brzo ga napada i trulež. Sadnja se pretežno obavlja u jesen, jer su rezultati u kasno proleće znatno slabiji.
Manjak selena u zemljištu
Naučno je utvrđeno da su zemljišta sa manje od 0,5 ppm (milioniti deo celine) ukupnog selena i 50 ppm vodorastvorljivog selena označena kao nedovoljno obezbeđena ovim elementom. Nizak sadržaj selena u ishrani ljudi utiče na razvoj kardiovaskularnih bolesti, kancera, poremećaja metabolizma tiroidne žlezde i drugih bolesti u organizmima ljudi i životinja. Analize su pokazale da u vojvođanskom zemljištu ima od 0,024 do 0,194 ppm ukupnog i 3 do 10 ppm vodorastvorljivog selena. U Sremi i Banatu je izmereno najviše 0,11 do 0,45 ppm.
Piše: Branko Krstin
Naslovna slika: AdobeStock
