– Zdrave i čitave krtole, lukovice ili koreni šargarepe, paštrnaka, peršuna cvekle… se posle vađenja očiste od zemlje, ukloni im se lišće, i unose se u podrume ili ostave gde će dočekati zimu.
– Ostatke neupotrebljenog povrća niže klase takođe treba očistiti, oprati, narezati, pripremiti za konzerviranje. Može se praviti mešana zimska salata. Za dalje čuvanje u svežem stanju ostaviti samo zdrave i jedre plodove. A kada se oštećeno povrće posle čišćenja izrenda i sve izmeša, odlična je sirovina za đuveč ili čorbu. Dovoljno je mešavinu blago posoliti, razdeliti u plastične kesice i zamrznuti. Zdravo i kvalitetno, dobro dođe kada domaćica nema vremena za velike pripreme oko ručka.
– Treba povaditi i rotkve – belu, crnu, dajkon, žutu povrtnu… i uneti u ostavu.
– U baštama još uvek ostaju kupusnjače, spanać, salate i novoposađeni lukovi.
– Posle uklanjanja povrća, leje treba ograbiti, suve, a zdrave ostatke odneti na kompostnu gomilu, a na parcele koje tri godine nisu đubrene organskim đubrivom uneti stajnjak ili kompost i odmah prekopati ili zaorati.
– Nastaviti sejanje spanaća, rotkvica i salate za proleće. Ko ima plastenik, to radi i u bašti pod krovom kako bi svežeg povrća bilo već u rano proleće.
– Sade se crni i beli luk, rasađuje luk srebrnjak.
– Počinje masovnija berba kupusa, jer uskoro započinje sezona pripreme kiselog kupusa, a sav karfiol treba ukloniti iz bašta i s njiva pre prvih mrazeva. To ne važi za kelj pupčar, njemu prija kada ga uhvati blaži mraz, glavice postaju ukusnije. Ne treba uklanjati ni nedozrele biljke kelja. One mogu prezimiti u bašti i na proleće će formirati glavice.
– Pazite na neobrane patlidžane, vole ih puževi, pa kada ih berete proverite da ne odnesete i „podstanare“ u kuhinju. A kada se njegova vegetacija završi iščupajte biljku iz zemlje, jer snalažljivi puževi u njegov koren polažu jaja.
– Ovo je i vreme setve pokrovnih useva na bankove koje se neće koristiti do proleća. Ti usevi će obogatiti zemljište hranivima, posebno azotom. Ako se odaberu mahunarke, one će sprečiti eroziju, razvoj korova, smanjiti brojnost prouzrokovača bolesti i štetočina. Mogu se posejati i druge biljke, poput gorušice, raži ili facelije koje čuvaju strukturu zemljišta.
– Pažnju treba posvetiti i baštenskom alatu. Valja ga očistiti, koji treba naoštriti, blago premazati uljem, jer će mu se tako produžiti vek i biće spreman za novu sezonu
Foto: vecteezy
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
