Ozime sorte belog luka dobro podnose niske temperature. Hladnoća im pogoduje da bi kasnije formirali krupnije glavice, zbog čega se sadi u oktobru i novembru. Za jesenju sadnju ovog povrća treba odabrati odgovajuće sorte i osunčane pozicije na parcelama.
Najpoznatija domaća zimska sorta belog luka je bosut ili takozvani jesenjak. Za njim ne zaostaje ni dalmatinski jesenji, kao i autohtone neformalne sorte, koje su se prilagodile našim klimatskim uslovima.
Kompost umesto stajnjaka
– Ozime sorte mogu da se sade od kraja septembra pa sve do polovine novembra. Nakon prezimljavanja kreću sa vegetacijom u rano proleće. Ozimi beli luk se prepoznaje kada se u poprečnom preseku uoči stabljika u središtu glavice, a oko nje su pravilno raspoređeni čenovi. Oni su krupni i ima ih manje, od pet do deset komada, a listovi ozimog su nešto širi nego kod prolećnih sorti – kaže agronom iz Kragujevca, Valentina Kovačević.
Beli luk zimi prestaje da raste i ulazi u fazu mirovanja, da bi sa prvim prolećnim danima, kada zemljište počne da se zagreva, nastavio svoj rast. Prilikom sadnje poštovati plodored po kome se na istoj parceli sadi svake treće ili četvrte godine. Ova kultura traži rastresito kiselo zemljište, sa dobrim vodno – vazdušnim režimom.
Beli luk ne treba saditi u podbarno zemljište, jer će biljke istruliti. Ne treba đubriti stajnjakom, koji će produžiti vegetaciju, već dodati kompost izmešan sa zemljom. U zemlji se prave male brazde i čenovi se utiskuju tako da deo koji je bio vezan za stablo bude okrenut na dole. Biraju se krupniji čenovi – kaže Kovačević.
Da čenovi ne vire iz zemlje
Dubina sadnje je oko sedam centimetara ili dublje. Ona mora biti dovoljna da čenovi ne izviruju iznad zemlje, jer će doći do njihovog isušivanja ili će smrznuti. Treba računati i na to da će se zemlja zbog kiše malo slegnuti, a preko čena treba da ostane od 2 do 3 centimetra zemlje.
Međuredni razmak treba da bude oko 20 centimetara, a između posađenih čenova desetak centimetara. Poštovanje razmaka obezbediće prostor za razvoj glavica, kao i za plevljenje zasada.
Za zimske sorte belog luka karakteristično je da posle vađenja mogu da se čuvaju kraće od prolećnog, tek nekoliko meseci.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
