Rotkva (Raphanus sativus) je dvogodišnja biljka. U prvoj godini razvije koren i krtolu zbog koje se gaji, a na vrhu joj je skraćena stabljika. Sledeće vegetacije formira cvetno stablo i seme. Krtola može biti okruglog, valjkastog ili konusnog oblika. Spolja je najčešće crna, ali ima kultivara smeđe i krem bele pokožice. Unutrašnje tkivo je belo, sočno i jedro.
Smatra se starinskim povrćem i retko se gaji na velikim površinama. Najčešće je vidimo na okućnicama i manjim parcelama. Iako nije baš omiljena na trpezi, ona je pravo malo lekovito blago. Tokom zime se od nje spremaju ljutkaste salate, a može da posluži i kao efikasni narodni lek za bolešljivu dečicu pa i za odrasle osobe sklone prehladama i kašlju.
Može da se seje u dva roka: u proleće od sredine aprila, i tokom leta sve do sredine jula, što uključuje i proizvodnju rotkve kao drugog, postrnog useva. Najčešće se proizvodi direktnom setvom, ali je moguće i gajenje iz rasada. Rani kultivari vade se 50 do 60 dana posle sejanja, a to je, u zavisnosti od kultivara, od kraja juna pa sve do oktobra-novembra. Kod nas se najčešće uzgajaju kasniji kultivari koji se seju u julu, a za vađenje dospevaju za 70 do 80 dana.
Jesenja rotkva obično se vadi u oktobru ili početkom novembra, s nje se odstranjuje lišće, pakuje se u duboke gajbe, sanduke i unosi u podrum ili ostavu, ili se jednostavno uroni u gomilu peska u podrumu i tu ostane do upotrebe. U takvim uslovima bez većih gubitaka može da se čuva i 6 meseci.
U našim baštama se gaje bela, crna, žuta povrtna i bela dajkon rotkva. Bela i crna (Raphanus sativus var. niger) na organizam deluju i lekovito. Odavno postoje brojni domaći recepti za lečenje prehlade i kašlja, podizanje otpornosti organizma i apetita, te ublažavanje tegoba kod bolesti bubrega, žuči i jetre. U ishrani se najčešće koristi kao sveže povrće, naribana kao salata ili u kombinaciji s drugim namirnicama – šargarepom, kiselim krastavcima, jabukama, maslinama, jajima, maslinovim uljem, svežim sirom.
Kao stari i provereni recept najčešće se priprema rotkva s medom. Hipokotil (rizom) rotkve se izdubi, taj prostor se ispuni medom i ostavi preko noći. U udubljenju se stvori sok koji je lekovit i može odmah da se koristi.
Potiče iz Azije i jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Nalazi se i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su je smatrali čudotvornom i lekovitom. U svetu je veoma rasprostranjena, koristi se kao salata, začin ili lek. Stari narodi su cenili njena svojstva i efikasnost kod problema gornjih disajnih organa, bronhitisa, kašlja i tuberkuloze, a preporučuje se i protiv opstipacije.
Piše: Svetlana Mujanović
