Dalmatinski beli luk je autohtona, stara sorta izuzetno krupnih glavica i ujednačenih čenova. Ima jaku aromu i čvrst spoljni omotač. Odlikuje se dugim periodom skladištenja. Može da se sadi od oktobra pa čak do januara, ako nema jakih mrazeva. Kod ove sorte preporuka je da se cvetne stabljike na proleće uklanjaju, kako bi se dobile krupnije glavice. Zahvaljujući čvrstoj ljusci, sporo klija i uspešno se skladišti u suvim, tamnim i provetrenim prostorijama. Posle vađenja potrebno je dobro ga osušiti.
Bez problema zadržava svežinu i kvalitet sve do prolećnih meseci (marta).
Dalmatinski beli luk (poznat i kao dalmatinski jesenji beli luk ili dalmatinski češnjak) spada u vrhunske stare sorte tipa porcelanac, koja se tradicionalno uzgaja na specifičnom dalmatinskom kršu i crvenici. Iako se nadzemni delovi i izdanci često koriste dok su zeleni.
Odlikuje se izuzetno prijatnom, prodornom aromom koja je znatno jača od komercijalnih uvoznih sorti. Podneblje na kome raste (osunčana zemlja bogata mineralima) omogućava ovoj sorti da razvije visok procenat alicina, zbog čega se smatra moćnim prirodnim antibiotikom i lekom.
Sadi se uglavnom u jesen (oktobar), a vadi se početkom leta (jun/jul). Ova sorta redovno cveta. Na vrhu stabljike formira cvetne pupoljke (strelice) koji su, dok su mladi i zeleni, pravi specijalitet u kulinarstvu. Važi za veoma zahvalnu sortu koja daje stabilan prinos (oko 8 do 10 kg prinosa po kilogramu posejanog semena).
Sadi se kada temperatura zemljišta padne ispod 10–12°C, ali pre nego što stegne prvi jaki mraz. Najbolje je da se posadi oko mesec dana pre početka trajnog zimskog smrzavanja tla, kako bi čenovi stigli da puste koren, ali ne i da razviju preveliku zelenu masu iznad zemlje.
Zemlja mora biti rastresita, propusna i bogata humusom. Beli luk mrzi preveliku vlagu koja se zadržava, jer čenovi tada trule. Glavnice razdvojte na čenove neposredno pre sadnje (nekoliko dana ili dan ranije) kako se ne bi isušili. Za sadnju birajte samo krupne, zdrave i spoljašnje čenove. Sitne i oštećene izvarite i iskoristite u kuhinji.
Čenovi se sade na dubinu od 4 do 6 centimetara (računajući od vrha čena do površine zemlje). Preplitka sadnja može dovesti do mržnjenja tokom zime. Između dva čena u istom redu ostavite razmak od 10 do 12 centimetara. Redovi treba da budu udaljeni 20 do 25 centimetara kako biste kasnije lakše okopavali i čistili korov. Veoma je važno da čen postavite pravilno – sa šiljatim vrhom okrenutim nagore, a ravnim delom (gde je bio koren) nadole.
Posađen luk lagano zatrpajte zemljom i blago utisnite.Nakon jesenje sadnje obično nema potrebe za zalivanjem, jer je zemlja u ovom periodu prirodno vlažna, osim ako u pitanju nije ekstremno sušna jesen. Na proleće, čim krene vegetacija, redovno čistite korov i lagano okopavajte zemlju oko njega kako bi koren dobijao kiseonik.
