Premeštanje košnica, čak i na male udaljenosti unutar istog pčelinjaka, predstavlja jedan od onih delikatnih izazova s kojima se svaki pčelar susreće. Pčele su izuzetno orijentisane i pamte lokaciju svoje košnice sa neverovatnom preciznošću. One u svom mozgu stvaraju neku vrstu “mentalne mape” okoline košnice, koristeći se vizuelnim orijentirima poput drveća, zgrada, stena ili čak specifičnih obeležja same košnice. Kada pčela izleti iz košnice, ona prvo napravi kratak orijentacioni let, kružeći oko leta košnice i pamteći okolne detalje.
Ako se košnica pomeri samo nekoliko metara od svoje prvobitne pozicije, pčele izletnice je više neće pronaći, jer će se, po povratku sa paše, vratiti na staro, prvobitno mesto. Tamo će biti dezorijentisane, zbunjene i često uginu, jer ne mogu da pronađu svoj dom. Taj gubitak izletnica, koje su najaktivniji deo zajednice, može ozbiljno oslabiti društvo, smanjiti prinose meda, pa čak i dovesti do propadanja košnice, posebno ako se radi o slabijoj zajednici. Zato je ključno preduzeti efikasne mere da se pčele “reorijentišu” na novu lokaciju.
Pravilo “tri stope” i metoda “pomoću papira”
U pčelarstvu postoji opšteprihvaćeno pravilo koje se često naziva i “pravilo tri stope” (ili otprilike jedan metar). Ono nalaže da košnicu, ako je želimo premestiti unutar pčelinjaka, treba pomeriti ili za manje od jednog metra (oko tri stope) dnevno, ili za više od tri kilometra. Premeštanje na kratke udaljenosti – između jednog metra i tri kilometra – je najproblematičnije. U tom rasponu, pčele izletnice su još uvek fiksirane na svoju staru orijentaciju i uporno će se vraćati na pređašnje mesto. Tamo će iscrpljivati svu svoju energiju pokušavajući da nađu košnicu, često će biti plen predatora, ili će ih, u retkim slučajevima, prihvatiti neko drugo društvo, što, iako deluje kao spas, često dovodi do širenja bolesti i varoe. Zbog toga je primena metoda koje pčelama pomažu da se reorijentišu na obližnje, novo mesto od suštinskog značaja.
Jedna od najčešće preporučivanih, najefikasnijih metoda za premeštanje košnica na kratke udaljenosti, koja je široko prihvaćena kako od naših pčelara, tako i u svetu, jeste metoda pomoću papira. Ova tehnika se zasniva na principu prisiljavanja pčela da “ponovo kalibrišu” svoju orijentaciju i da temeljno primete promene u svojoj okolini.
Procedura za primenu metode pomoću papira je sledeća. Postupak počinje u kasnim večernjim satima, kada su sve pčele izletnice završile svoj rad i vratile se u košnicu. Leto košnice treba pažljivo i sigurno zatvoriti mrežom, sunđerom ili nekim drugim materijalom koji sprečava pčele da izađu. Važno je osigurati dobru ventilaciju ako se pčele zatvaraju na duži period. Zatim se košnica pažljivo i bez naglih pokreta prenese na željenu novu lokaciju unutar pčelinjaka. Idealno bi bilo postaviti je u sličnoj orijentaciji kao što je bila prethodno, što može olakšati pčelama da se lakše snađu, iako nije striktno neophodno. Narednog jutra, ili odmah nakon premeštanja (ako je temperatura povoljna), preko zatvorenog leta košnice postavlja se komad papira, tankog mekog kartona ili novine. Papir bi trebalo da bude dovoljno veliki da u potpunosti prekrije leto i da ga pčele ne mogu jednostavno zaobići. Mnogi pčelari ga dodatno pričvrste “rajsnedlama”, lepljivom trakom ili malim kamenom kako ga vetar ne bi odneo.
Sutradan ujutro, kada pčele počnu da izlaze iz košnice, naići će na prepreku u vidu papira. Umesto da jednostavno izlete kao i obično, biće prinuđene da progrickaju papir kako bi napravile izlaz. Ovaj produženi izlazak i napor koji pčele ulažu dok prodiru kroz papir, nateraće svaku pčelu izletnicu da primeti da je lokacija promenjena i da ponovo zabeleži okolne orijentire. Pčele će prirodno obaviti detaljan “orijentacioni let”, kružeći oko košnice u proširenim krugovima i pažljivo pamteći novu poziciju u odnosu na prepoznatljive objekte u okolini.
Prvih nekoliko dana nakon premeštanja, pčelar treba pažljivo da prati pčelinjak. Iako će većina pčela uspešno da se reorijentiše, mali broj starih izletnica se i dalje može vratiti na staro mesto. Ako primetite veći broj pčela okupljenih na staroj lokaciji, možete tamo postaviti praznu košnicu (ili nukleus) sa ramom meda i polena. Pčele koje se vrate u nju će se privremeno naseliti, a zatim se mogu prebaciti nazad u glavno društvo ili pripojiti nekom slabijem društvu na pčelinjaku, čime se minimizira gubitak radne snage.
Metoda pomoću papira je izuzetno efikasna jer koristi urođenu potrebu pčela da istražuju i prilagođavaju se preprekama, istovremeno ih prisiljavajući da detaljnije obnove svoju prostornu orijentaciju.
Zamenski objekat na staroj lokaciji
Na mestu gde je košnica ranije stajala, možete privremeno postaviti neki predmet slične veličine ili boje (npr. praznu kutiju, veliki kamen, panj ili čak praznu košnicu). Ovo može pomoći pčelama koje se vrate na staro mesto da prepoznaju da nešto nije u redu i da počnu da traže svoj pravi dom u neposrednoj okolini, što ih često navodi na premeštenu košnicu.
Piše: prof. Dejan Kreculj
