„O, prepodobna mati Paraskevo,
naša topla zaštitnice i
u svakoj nevolji brza pomoćnice!
Pogledaj na nas grešne i nemoćne,
koji se sa verom i ljubavlju molimo tebi.
Ti si svojim svetim životom ugodila Gospodu
i zadobila veliku milost Njegovu.
Izmoli od Njega zdravlje za naša tela
i mir za naše duše.
Sačuvaj naš dom od svake nesreće,
bolesti i nesloge.
Budi majka i utešiteljka našoj deci,
lekar bolnima i
zaštitnica nemoćnima.
Svojim svetim molitvama
privedi nas Spasitelju Hristu,
da slavimo ime Njegovo
sa Ocem i Svetim Duhom,
sada i uvek i u vekove vekova.
Amin.”
Veruje se da na ovaj praznik žene ne treba da rade teške fizičke poslove, kao ni da peru veš, čiste kuću ili šiju. Postoji strogo verovanje da se na taj dan ne uzimaju igle, konopac ili makaze za šijući i vezu, da ne bi bolele ruke tokom godine.
U pojedinim krajevima vernice ne mese hleb na ovaj dan, a često se izbegava i kuvanje težih jela ili mesa.
U nekim mestima postoji verovanje da žene ne treba da peru kosu na Svetu Petku, kako im svetiteljka ne bi „uzela lepotu”.
Sveta Petka se smatra velikom zaštitnicom žena, majki, porodilja, ali i pomoćnicom svih bolesnih, siromašnih i nevoljnih. Vernici na ovaj dan posećuju kapele, crkve ili izvore posvećene Svetoj Petki (poznate kao lekoviti izvori) da se umiju, natoče svetu vodu i pomole za zdravlje i isceljenje.
Praznik se tradicionalno provodi u miru, tišini, molitvi i krugu porodice, uz poštovanje svetiteljke koja je za života pomagala siromašnima i ostavila svoze ikone i mošti kao simbol nade. Porodica mora provesti dan u slozi. Veruje se da će, ako se ukućani posvađaju na ovaj dan, nesloga i sukobi pratiti porodicu tokom cele godine. Iako se ženama brani pranje kose radi lepote, u mnogim mestima se praktikuje ritualno umivanje ili kupanje dece i hronično bolesnih članova porodice vodom sa Petkinih izvora radi jačanja imuniteta pred zimu.
Veče uoči praznika, domaćin kadi kuću i posebno kućni prag. Prag se smatra mestom gde borave duše predaka i gde svetiteljka ostavlja svoj blagoslov. U istočnoj Srbiji je postojao običaj da se pred spavanje simbolično zaključaju sve brave, reze i sanduci, uz izgovaranje molitave za zaštitu doma od lopova, požara i zlih sila.
U Lužnici i Nišavi ovaj praznik se naziva Petkovača ili Petkovica i smatra se prvom opštom jesenjom slavom. Gotovo da nema kuće koja je ne slavi ili ne posećuje kao prislavu. U nekim selima oko Pirota i Zaječara zadržao se običaj „zavetina” ili seoskih preslava, gde se meštani okupljaju oko lokalnih zapisa (svetog drveća) ili seoskih crkava posvećenih svetiteljki. Veruje se da Sveta Petka na ovaj dan obilazi domove, pa se u istočnoj Srbiji kućni prag posebno čisti i kadi veče uoči praznika kako bi svetica donela blagoslov.
U Vojvodini je čest običaj da vernici na ovaj dan u crkvu donose jabuke, grožđe, sveće i vino kako bi ih sveštenik osveštao za zdravlje porodice. Čak i kada Petkovdan pane u mrsni dan, veliki broj porodica u Banatu i Sremu bira da posti u znak poštovanja prema svetiteljki, a žene izbegavaju da kuvaju bilo kakva jela sa mesom.
Vojvođani posebno prate vremenske prilike – ako je na Svetu Petku lepo i sunčano vreme, veruje se da će jesen biti duga, blaga i suva.
U Šumadijskoj eparhiji Sveta Petka je jedna od najčešćih slava (procenjuje se na više hiljada svečarskih domova). U zapadnoj Srbiji i Šumadiji duboko je ukorenjen ritual pre spavanja. Porodica se poslije večere tri puta prekrsti, domaćin očita molitvu Svetoj Petki, a nakon toga se odlazi na spavanje pod posebnim pravilima: glava se okreće ka istoku, leže se isključivo na desnu stranu, jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Veruje se da će se tako u snu javiti svetica ili predskazanje za budućnost.
Mlade devojke u ovim krajevima seku kolač, čuvaju mrvice ili beru sveže cveće i stavljaju ga pod jastuk u nadi da će sanjati svog budućeg muža.
U narodu se Sveta Petka smatrala danom koji nepogrešivo predskazuje kakva nas zima i proleće čekauj.
Ako do Svete Petke lišće sa drveća još uvek nije opalo, veruje se da će zima biti oštra, duga i sa mnogo snega.
Ako je na sam dan praznika vreme lepo i sunčano, veruje se da će cela jesen biti blaga i suva, a zima će stići kasnije nego obično.
Ako ujutru na Svetu Petku osvane gusta magla ili počne da pada kiša, to je znak da nas očekuje vlažna zima puna lapavice, ali i rodna naredna godina.
Zemlja se na ovaj dan „odmara”. Strogo je zabranjeno oranje, kopanje ili bilo kakav rad u njivama i vinogradima. Veruje se da bi rad na ovaj dan doneo grad i štetočine koji bi uništili letinu sledeće godine.
U pojedinim krajevima domaćini odnose malo semena (pšenice ili kukuruza) u crkvu na osveštavanje kako bi naredni usev bio otporan na bolesti i sušu. Na Svetu Petku stočari ne puštaju stoku samu na pašu. Postoji verovanje da se na ovaj dan ne sme ništa davati iz kuće (poput soli ili zajma), jer bi se time „otvorila vrata” vukovima da napadaju stada tokom zime. Žene nikako ne smeju da predu, pletu ili tkaju vunu. Veruje se da će, ako se ovo prekrši, vukovi poklasti ovce ili će se stoka razboleti od bolesti papaka.
