Iako u svetu postoji preko 500 sorti dunje, domaći proizvodni sortiment je prilično sužen i oslanja se na svega nekoliko. Već decenijama apsolutno dominiraju dve tradicionalne sorte, mada se u novijim, intenzivnim zasadima uvode moderne, visokoprinosne i otpornije.
Leskovačka dunja je apsolutni lider i u našim voćnjacima i njoj pripada preko 80 posto stabala. Plodovi su odličnog kvaliteta, limun-žute boje, težine oko 250 g, izuzetno je mirisna i nezamenljiva u proizvodnji vrhunske rakije, kompota i džemova. Druga je vranjska dunja, zvana i dunjac, i samo odomaćeno ime govori da je obavezni oprašivač za leskovačku dunju koja je delimično samobesplodna. Ima veoma krupne plodove, neretko od 600 do 900 g, meso je grublje s više kamenih ćelija. Morava je takođe domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, pokazuje odličnu otpornost na bolesti, prvenstveno erviniju, i sve više se uvodi u savremene zasade.
Hemus i trijumf su sorte bugarskog porekla koje se sve češće sreću u našim mladim zasadima. Tolerantne su na bakterijsku plamenjaču (erviniju) koja je najveći neprijatelj ove voćne vrste. Šampion je američka sorta prepoznatljiva po kruškolikom obliku plodova i ranoj rodnosti ali se kod nas manje gaji.
Ova voćka može da se gaji u područjima u kojima se temperature kreću od 45 do -30 stepeni. Za redovnu proizvodnju i dobijanje kvalitetnih plodova njoj ipak najviše odgovaraju one od 35 do -22 stepena, pošto je to voćka toplijih podneblja. Prema niskim zimskim temperaturama osetljivija je od jabuke i kruške. Mraz posebno ne prija jednogodišnjim i dvogodišnjim granama i rakljama u ramenim granama, dok je najotpornije deblo. Koren dunje je znatno osetljiviji od nadzemnih delova i on izmrzava već na – 6,5 stepeni. Praktično je otporna na pozne prolećne mrazeve jer zbog kasnijeg cvetanja, cvet retko kada „odnese“ slana. Ipak, mnogo bolje podnosi visoke temperature i u takvim uslovima daje krupne i kvalitetnije plodove.
Voda je važan proizvodni činilac i pre podizanja dunjika o ovome treba voditi računa. Naša leta sve su duža i toplija i plodovi sa stabala koja nisu imala dovoljno vode imaju više kamenih ćelija nego ona koja su redovno zalivana, ili su imala dovoljno kiše.
Piše: Dipl. inž. Milan Jeremić, PSS služba u Bačkoj Topoli
