Na kojem god da se prodajnom mestu nađe sa svojim pčelinjim proizvodima Vladan Jevremović iz sela Kamenovo, u Opštini Petrovac na Mlavi, obavezno kupcima ponudi i pergu u narodu poznatiju i kao pčelinji hleb. Sto grama ovog fermentisanog pčelinjeg polena koga pčele skladište u saću kod njega staje šezdeset evra ili sedam hiljada dinara. Oni koji je kupuju za očuvanje zdravlja ne pitaju za cenu bitno im je samo da kupe čist proizvod. A kada od proizvođača čuju da svoje proizvode redovno odnosi na analizu onda biraju gramažu perge koju će da pazare.
– Perga može da se uzima najviše po četri mala zrnceta dnevno. Ne sme se više jer je mnogo jaka. U mojim proizvodima nema hemije – poručuje Vladan.
Ovaj proizvod pčele počinju da prave onog trenutka kada počnu da sakupljaju polen sa cvetova i odnose u košnicu gde dolazi u kontakt sa njihovim sekretom, enzimima i nektarom. Tu mešavinu potom sabijaju u ćelije saća i odozgo zapečaćuju medom i voskom, što je znak da može da se koristi. Perga može dugo da se čuva i kao takva bude veoma korisna za oboleli ljudski organizam.
On naglašava da je perga odlična za jačanje imuniteta organizama, poboljšanja pamćenja i apetita. Primenjuje se kod bolesti krvnih sudova, normalizaciju crevne folore, lečenja policističnih jajnika, steriliteta, moždanog udara, infarkta… Podvlači da ljudi pored perge veoma koriste med, mleč i propolis pa su zbog toga uvek i najtraženiji na njegovom pčelarskom gazidnstvu koje broji dvesta košnica. Tokom pčelarske sezone on svoje košnice seli na bagremovu, livadsku i lipovu pašu.
– Naše pčele med sakupljaju na homoljskom prostranstvu gde nema zagađivača – kaže Vladan.
Ističe da je zadovoljan ovogodišnjim prinosom meda. U poslednjih pet godina nije povećavao ni cene pčelinjih proizvoda pa tako lipov i livadski med i dalje prodaje po ceni od 1.000, a bagremov i šumski za 1.200 dinara.
Naš sagovornik pčelari od detinjstva tako da ovaj posao ima u malom prstu. Iako iza sebe ima mnogo teških godina zbog kojih je mogao i da odustane ovog posla, on to ipak nije učinio jer je iskreno verovao da od ovog posla može da se živi. Zbog toga je stalno povećavao ponudu proizvoda od meda koje danas prodaje u svojoj prodavnici u Kamenovu. Svoj pčelarski entuzijazam on godinama pokušava da prenese na mlade ljude kako bi i oni počeli da se bave pčelarstvom. Sa tim ciljem je pre trinaest godina zajedno sa drugim pčelarima u svom selu osnovao Udruženje pčelara pod nazivom “Kalina Kamenovo”, a koje danas ima osamdeset pčelara registrovanih u SPOS-u. U želji da što više omasove svoje pčelarsko udruženje njegovi članovi svake godine mladim pčelarima koji žele da se bave pčelarstvom poklanjaju po pet rojeva i košnica.
Tekst i foto: Gordana Nastić
