Smokva se u toplijim krajevima gaji tokom više vekova, pa se smatra da je otpornija na ekstremne prirodne uslove od mnogih drugih voćnih vrsta. Ipak, njena sve češća sadnja u uslovima oštrijih i naglo promenljivih klimatskih uslova, kao što je to na Balkanu, zahteva veći oprez. Posebno u zasadima na nižim terenima, u udubljenjima i kotlinama, gde se tokom mirnih noći nagomilava specifično teži hladni vazduh.
Stručnjaci, naime, ukazuju da su mlade voćke smokve znatno osetljivije na niske temperature i mrazeve od starijih stabala. Zato preporučuju da se primeni čitav niz preventivnih mera tokom oktobra ili novembra, odmah nakon opadanja listova i nekoliko nedelja pre pojave prvih mrazeva. Najpre se to odnosi na preventivnu primenu odgovarajućih đubriva na maloj udaljenosti od stabla, odnosno na površini koju pokriva krošnja. Ukoliko se ne očekuju padavine, bitno je biljku zaliti manjom količiniom vode koja će omogućiti prodor đubriva do najvećeg dela korenogovog sistema. To daje stablu sposobnost da blagoveremeno usvoji i iskoristi dodato đubrivo pre sezone mirovanja, kada višak vode u zemljištu može izazvati trulenje biljke.
Ukoliko biljka uđe u zimu slaba i nedovoljno snabdevena hranivima, može doživeti ozbiljan stres pri pojavi mraza, vetra i vlage. S druge strane, ako je adekvatno i blagovremeno snabdevena đubrivima, imaće dobro razvijen korenov sistem i deblju koru, što će joj obezbediti veću otpornost pri naglom padu tepmperature. Bitno je znati da mrazevi izazivaju formiranje leda koji izvlači vodu, probija ćelijsku opnu i dovodi do sušenja stabla. Zato se insistira na upotrebi đubriva sa naglaskom na sadržaju kalijuma im fosfora.
Odgovarajuća količina kalijuma, fosfora i mikroelenata, uoči mrazeva, uticaće na jačanje korena, stvaranje deblje kore i veću otpornost na niske temperature. Smatra se da će upotreba 15 do 20 grama kalijum suklfata imati bitnu ulogu u jačanju biljnih ćelija protiv oštećenja od mraza. Fosforno đubrivo će podstaći razvoj korena, koji je u opasnosti od vrlo niskih temperatura, ako se nalazi blizu površine zemljišta. Istovremeno, preporučuje se znatno manja upotreba azota nego u toku proleća i leta, jer njegovo dodavanje u jesen može podstaći razvoj mladara baš u vereme najopasne pojave mrazeva.
Malč čuva koren
Za uravnoteženu ishranu smokve bitnu ulogu ima i kvalitet tla. Peskovito zemljište ima osobinu da se iz njega brzo ispiraju hranljive materije, pa ih je neophodno češće dodavati u manjim količinama. Glinovita zemljišta, pak, duže zadržavaju hranljive materije i vodu, što zahteva odgovarajući pristup dodavanju đubriva.
Bitnu ulogu u zaštiti korena smokve od hladnoće i mraza ima upotreba malča od zemlje, slame, piljevine, sitnog lišća i dobro zgorelog komposta. Taj sadržaj treba da je oko 10 santimetra udaljen od stabla, da ne izazove trulenje i stvaranje skloništa za bolesti, glodare i prezimljujuće oblike insekata. U debljini od 10 do 15 santimetra sloj malča će dobro sačuvati korenov sistem. Ali, tokom kišne i snežne jeseni malč od lišća i treseta može da ovlaži, zamrzne se, izazove trulenje biljke i zakiseljavanje zemljišta. Ne preporučuje se malčiranje hrastovim i orahovim lišćem. Tokom kasne jeseni preporuka je da se orežu mrtve, oštećene, bolesne i suviše duge grane smokve. Uklanjanje debljih grana valja izbegavati uoči zime, jer biljka može pokrenuti razvoj mladih lastara uoči pojave mraza ili izgubiti vlagu, što izaziva slabljenje biljke. Pri svakom rezu treba koristiti oštre i čiste makaze da se ne bi preneli neka bolest ili jajašca štetočina. Svaki presek deblje grane podrazumeva obavezni premaz kalemarskim voskom, da se spreči gubljenje vode iz biljke i aktiviranje neke bolesti.
Piše: Branko Krstin
