Iako su, uprkos klimatskim promenama, hladniji i kišni dani u oktobru češći i na kraju krajeva prirodno očekivani, u ovom mesecu itekako možete posejati i posaditi kulture koje će uspešno prezimeti. Kojim kulturama sada dati pažnju i na koji im način omogućiti rast i plodonošenje, pitali smo profesora biljne proizvodnje i praktične nastave futoške srednje poljoprivredne škole u penziji Dragicu Ristić.
– Sada se sadi rasad luka srebrenjaka, arpadžik srebrenjaka, ljubičastog i crnog luka. Beli luk se sadi u čenovima i to sorta „bosut“. Zatim seje se peršun, spanać, jesenja blitva, salata može iz semena ili rasada – poput endivije i drugih zimskih sorti. Sada je vreme i za grašak – mali provansalac, ozima sorta – nabraja Ristićeva za čitaoce Dobrog jutra i dodaje da je moguće i saditi praziluk, ali iz rasada.
Pre setve, zemljište na kome bi se sadilo ili sejalo mora biti pripremljeno i pođubreno NPK đubrivom. Zemlja, za semena poput peršuna ili spanaća, mora biti sitnije pripremljena, kako tako sitno ne bi padalo ispod grudvi. Korenasto povrće traži više kalijuma, pa prema potrebama biljke meriti odnos đubriva.
Seme pre setve treba dezinfikovati, jer se na taj način uništavaju prenosioci biljnih bolesti, ali tako da se ne ošteti klijavost semena, niti uspoti razvoj klice i mlade biljke. Za dezinfekciju mogu se primeniti registrovani fungicidi, a u organskoj proizvodnji se primenjuje i so ili pepeo. Dezinfekcija uglavnom važi za semena iz lične proizvodnje, jer ono kupljeno je najčešće odmah pogodno za setvu.
Mada logika kaže da za setvu odnosno sadnju bolje uvek koristiti krupnije seme ili sadnicu, tu postoji jedno „ali“.
– Krupniji crni luk iz arpadžika će ‘otići’ odmah u seme, na primer. Dok kod peršuna ili spanaća, svakako je bolje krupnije seme.
Dubina setve zavisi od mnogih činilaca; tipa zemljišta, vlage, vremena nicanja i krupnoće semena do snage klice. Ako je vreme suvo, kao ove godine, setva mora biti dublja. U normalnim uslovima, setva se obavlja na dubini ili razmacima koji su naglašeni na pakovanju semena, a kod, na primer belog luka, čenovi se sade najčešće na pet do 10 cm između biljaka i 20 do 30 cm između redova. Dubina sadnje je četiri do pet centimetara.
– Arpadžik crnog luka se sadi na redove razmakmute 30 cm ili u trake četiri do šest redova. Kog graška, međuredno rastojanje je 30 do 60 cm ili u trakama od po dva do tri reda. Između redova u traci ostavlja se razmak 15 do 20 cm. Dubina je tri do šest centimetara – kaže naša sagovornica.
Blitva u setvi traži veći razmak – oko 38 centimetara zbog svojih krupnih listova. Endivija, takođe, pa i više za šire kultivare.
Sve nabrojane vrste povrća dobro podnose niske temperature, pa i jače mrazeve. Endivija će trajati do -9, blitva će se dobro držati do -14 stepana. Kuriozitet je da iznikle biljčice crnog luka (iz semena) mogu da izdrže temperature do -25 stepeni.
– Spanać ako se poseje s jeseni pod pokrivač, moći će čitave zime da se bere. Salata je generalno zimsko povrće i nabolje uspeva na temperaturi od 10 do 20 stepeni. Prijaju joj svežije noći, traži više vode, a najbolje je na istom mestu gajiti najviše dve godine zaredom, kako se bi se sprečio razvoj gljivičnih bolesti – naglašava sagovornica Dobrog jutra.
Oktobar je mesec kada se posebna pažnja poklanja ostavljanju povrća za zimu, pa naredni period kad završite setvu i sadnju jesenjih kultura, iskoristite za dovršavanje spremanja zimnice kultura u kojima ćete uživati i kad „zabeli“.
Vera Vretenović
