Branislav Jenko gaji paradajz, a pobeđuje s glavicama kupusa
Na ovogodišnjoj Futoškoj kupusijadi kupus je ovog puta najčešće bio u loncu. Sarma se krčkala u velikim posudama, kuvari su mešali jela u kotlićima, a između štandova sa hranom, medom, slatkišima i rukotvorinama svežim glavicama pripalo je znatno manje prostora. Njihova najupadljivija adresa bio je sto sa ovogodišnjim takmičarskim primercima.
Ispred jedne glavice stajala je ceduljica: Branislav Jenko, 6,490 kilograma. Dovoljno za novu pobedu čoveka kome uzgoj kupusa nije osnovno zanimanje, pa čak ni glavni posao u bašti.
Jenko je završio Mašinski fakultet. Povrće gaji iz hobija, a u njegovom plasteniku prednost ima paradajz. Ipak, kupus koji se našao među njim već godinama donosi takmičarski uspeh. Domaćin je goste dočekao kod kuće, nedaleko od vašarske vreve, a za fotografisanje krupnu glavicu podigao na rame.
Pobede počele između paradajza
Kada treba da prebroji titule, odgovara bez naročite ceremonije: „Mislim da je peti put.” Bolje od broja pobeda pamti kako je sve počelo.
„Ja tu gajim paradajz uglavnom. Pre pet-šest godina posadio sam kupus između paradajza. Ispostavilo se da je ta glavica imala osam kilograma i 300 grama i bila prva. Onda sam nastavio po tradiciji”, kaže Jenko.
Seme je dobio od komšije, a zatim nastavio da odabira krupne glavice i ostavlja ih za dobijanje semena. Objašnjava da je kupus dvogodišnja biljka: glavica odabrana u jednoj sezoni ostavlja se za narednu, kada biljka cveta i daje seme.
Kod futoškog kupusa, dodaje, ne treba očekivati da sve glavice izgledaju isto. Neka bude krupnija, neka sitnija, a neka se i ne formira kako je proizvođač želeo. Zato se put do šampionskog primerka ne završava izborom semena.
U njegovom slučaju važnu ulogu ima i svetlost. Kupus je rastao među paradajzom i, kako objašnjava, tek kada je paradajz uklonjen, dobio je više svetlosti za razvoj. To iskustvo zato ne predstavlja kao gotov recept za svakog proizvođača.
Najveća glavica za nagradu, srednja za kupca
Takmičarska vaga i svakodnevna prodaja traže različite osobine. Dok na Kupusijadi pobeđuje najteža glavica, u kupovini veličina može da bude i nepraktična.
„Velike glavice je teško prodati”, primećuje Jenko, objašnjavajući da proizvođači koji gaje kupus za tržište biraju i glavice srednje veličine.
Njemu su, uz nagrade, važne osobine zbog kojih futoški kupus završava u kacama i loncima.
„Ima tanak list, lepo se zavija sarma, ima veći sadržaj šećera i lepo se ukiseli”, nabraja domaćin.
Tanki listovi pogodni za zavijanje na ovogodišnjoj Kupusijadi dobili su brojne praktične potvrde. Sarma je bila najčešće jelo, poređana u velikim posudama i spremna za posetioce. Uz nju su se nudili kuvani kupus, jela iz zemljanih lonaca, meso i drugi vašarski specijaliteti. Bina, nastupi i štandovi sa raznovrsnom robom upotpunjavali su sliku jesenjeg okupljanja u Futogu.
Svež kupus čekao je na prilazu
Za one koji su želeli da ponesu svež futoški kupus kući, kupovina je mogla da počne i pre dolaska do same manifestacije. Prodavci su bili raspoređeni sa obe strane puta na ulazu u Futog iz pravca Novog Sada, pre prostora Kupusijade.
Tako su se na istom putu mogle videti različite strane priče o kupusu: sveža glavica za kućnu pripremu, takmičarski primerak za vagu i gotovo jelo za vašarskim stolom. Jenkova glavica od šest kilograma i 490 grama donela je još jednu pobedu domaćinu koji je u baštu ušao iz zadovoljstva – i u njoj ostao.
Tekst i foto: Aleksej Buila
