“Lepota dolazi iznutra, i u slučaju badema, to je doslovno tačno.” – nepoznati autor.
Beo iznutra, bež spolja i obavijen tankom smeđom opnom koja krije više nego što izgleda, badem je jedan od najelegantnijih orašastih plodova. Prisutan je u kuhinjama širom sveta, od Bliskog istoka do Mediterana i dalje. U tradicionalnoj medicini raznih kultura badem je oduvek zauzimao posebno mesto, kao hrana za mozak, izvor snage i nega za kožu. Savremena istraživanja ne samo da potvrđuju tu reputaciju već je i proširuju, otkrivajući u bademu namirnicu čiji je uticaj na zdravlje širi nego što se dugo mislilo.
Jedna šaka badema (oko 30 grama, što je otprilike 23 komada) sadrži oko 164 kalorije i isporučuje izvanredan spektar hranljivih materija, zdravih masti, biljnih proteina, vlakana, vitamina E, magnezijuma, kalcijuma i niza korisnih sastojaka koji zajedno deluju na organizam na više nivoa istovremeno.
Badem je jedan od najbogatijih prirodnih izvora vitamina E, snažnog zaštitnika ćelija koji ih čuva od oštećenja i starenja. Već jedna šaka badema pokriva gotovo 37 procenata preporučenog dnevnog unosa ovog vitamina. Vitamin E igra ključnu ulogu u zdravlju kože, jer je štiti od preranog starenja, oštećenja od sunca i gubitka elastičnosti. Zbog toga je ulje badema vekovima korišćeno kao prirodna nega u kozmetičke svrhe. Pored kože, vitamin E podržava imuni sistem i pokazuje zaštitno delovanje na zdravlje srca i krvnih sudova.
Magnezijum je mineral kojim badem posebno obiluje, a koji u savremenoj ishrani često nedostaje. Magnezijum učestvuje u više od 300 važnih procesa u telu, od regulacije krvnog pritiska i rada srčanog mišića, do stvaranja proteina, kontrole šećera u krvi i pravilnog funkcionisanja nervnog sistema. Osobe koje unose dovoljno magnezijuma imaju niži rizik od šećerne bolesti, visokog pritiska i hroničnog umora, a jedna šaka badema dnevno može značajno doprineti pokrivanju dnevnih potreba za ovim mineralom.
Kalcijum, kojeg badem sadrži u količinama koje su izuzetne za biljnu hranu, čini ga dragocenim za zdravlje kostiju i zuba. Ovo je posebno važno za osobe koje ne jedu mlečne proizvode. U kombinaciji sa magnezijumom i fosforom, kalcijum iz badema čuva gustinu kostiju i smanjuje dugoročni rizik od osteoporoze. Biljni proteini i aminokiseline koje badem sadrži podržavaju obnovu i izgradnju mišića, što ga čini omiljenom hranom među sportistima i svima koji vode aktivan život.
Zahvaljujući tome što sporo podiže šećer u krvi i visokom sadržaju vlakana, proteina i zdravih masti, badem usporava varenje i upijanje šećera iz obroka. Na taj način on stabilizuje nivo glukoze u krvi i produžava osećaj sitosti. Studije su pokazale da osobe koje redovno jedu badem imaju bolju kontrolu šećera u krvi nakon obroka. To ga čini posebno vrednim za osobe sa predijabetesom ili dijabetesom tipa 2, ali i za svakoga ko želi stabilan nivo energije tokom dana bez naglih padova i skokova.
U kuhinji badem pronalazi mesto gotovo svuda. Sirov ili pržen odlična je užina, a blanširani bademi bez opne koriste se u poslastičarstvu, za pripremu marcipana, bademovog brašna i bademovog mleka koje je danas popularna zamena za kravlje mleko. Badem sečen na listiće ukrašava salate, jela od pirinča i deserte, a bademovo ulje iz hladnog ceđenja koristi se u kuhinji i kozmetici podjednako.
Savet: Ako možete, birajte bademe sa opnom jer ona sadrži veliku količinu antioksidanata i vlakana koji se gube ljuštenjem. Namakanje badema u vodi tokom noći omekšava opnu, čini ih lakše svarljivim i povećava iskorišćenost hranljivih materija u telu. To je stara praksa koja danas ima svoje naučno opravdanje. Dnevna porcija od jedne šake sasvim je dovoljna da osetite sve blagodeti, a da ne preterate sa kalorijama.
Badem je orašasti plod koji donosi više nego što obećava. U svakom komadu krije se zaštita za kožu, kosti, srce i šećer u krvi, sve u jednom. U svetu punom skupih suplemenata i složenih dijeta, badem nas podseća da ponekad najmudriji izbor leži u najjednostavnijem zalogaju.
Autor: N.D. Jelena Keserović,
naturopata i nutricionistički terapeut
