Vladica Janjić iz sela Donji Neradovac, kod Vranja, sa svojom porodicom polako privodi kraju vađenje semenki iz plodova tikve zasađene na oko jedan hektar. Ovogodišnji prinos semenki će težiti negde oko tonu i po. Ovako dobre prinose redovno dobija otkako je počeo da proizvodi tikvu sorte olivija. Dok je nije pronašao sadio je staru sortu tikve koju su na njihovom imanju proizvodili njegovi preci. Nažalost sa njom nije uspevao da ostvari željeni rod pa se iz tog razloga odlučio za ovu vrstu tikve kada je čuo da može mnogo više semenki da dobije iz jednog ploda. Ova sorta ne iziskuje posebnu vrstu zemljišta za sadnju tako da je to bio razlog više da se oproba u njenoj proizvodnji. Njihova zemlja je inače veoma pogodna za proizvodnju tikve, otuda je bio siguran da će uspeti da je odgaji na najbolji mogući način.
– Jesenje duboko oranje sam odradio veoma dobro. Na proleće sam izoranu zemlju isfrezovao kako bi dobio rastresiti sloj za sadnju i odmah istretirao protiv korova – priča Vladica.
U tako obrađenoj zemlji on je na proleće u vreme setve kukuruza, na dubini od oko tridesetak centimetara, zasadio plodove semena tikve olivija, istovremeno poštujući razmak između zasađenog semena od nekih sto četrdeset centimetara kao i rastojanje od sedamdesetak centimetara. Posle nicanja odradio je još dva freziranja. Pošto i ova vrsta tikve stvara veliku masu iznad zemlje na kojima se rađaju krupni plodovi on je dobro nađubrio zemljište. To je učinio veštačkim đubrivom pošto nije imao stajnjak koji je inače mnogo bolji za uzgoj ove kulture. Namontirao je i sistem za navodnjavanje koji radi na principu kap po kap i nastavio da neguje svoj zasad.
– Za razliku od naše stare sorte tikve ova je podložna oboljevanju od plamenjače pa iz tog razloga sam morao da je zaštitim. Tokom proizvodnje obavezno uradim od dve do tri zaštite – kaže Vladica.
Naš sagovornik svake godine redovno sprovodi zalivanje zasada tikve. Ove godine je to radio isključivo noću kada biljke nisu bile izložene suncu. Iako mu je to pričinilo dodatne troškove on nije ni u jednom trenutku nameravao da odustane od toga, svestan da će ukoliko to učini ostati bez ičega. Zbog toga je u berbi brao prelepe plodove narandžaste boje. Ovaj veliki i za njega značajan posao počeo je kada je njihova kora postala toliko tvrda da ne može da se probije noktom, ali i kada su loze na kojima su rasle počele da se suše. U takvim plodovima semenke su pune i tvrde idealne za pečenje.
U vreme kada obavljaju vađenje semenki dvorište ove porodice je prepuno ostacima ovih plodova. Iako ih neki zaoravaju oni to ne čine. Ustupaju ih redovno onima koji žele njima da hrane stoku, a kada im se ne jave odvoze ih na mesto gde mogu da istrunu.
Tekst i foto: Gordana Nastić
