– Novembar nam daje prilike da u njemu obavimo još neke radove koje nismo uspeli u oktobru, kao što je sadnja crvenog ili belog luka, priprema zemljišta za zimu.

– U slučaju da ste od onih koji baštu drže “pod konac”, idealno je vreme za uklanjanje ostataka prošlosezonskog povrća, plevljenje korova i ašovljenje kako bi zemlja preko zime izmrzla. Ipak, vodite li se prirodnim principima, ostatke povrća i korov ostavite na zemlji.  Kao pripremu za zimu, odnosno proleće, zemlju kompletno možete malčirati. 

– Ako niste stigli ranije, možete posejati i šargarepu i peršun, razne salate, spanać, blitvu, mirođiju, ali i grašak. Ipak, morate biti spremni da će grašak, zbog viših temperatura i dovoljno vlage, izniknuti pre reda, a ukoliko bude golomrazice, moraćete na proleće da ga podsejete.  Pre sejanja i sadnje, zemlju obogatite organskim đubrivom kao što je glistenjak, humus ili peletirano đubrivo. 

– Povadite šargarepu, peršun, paštrnak, cveklu i ostalo korenasto povrće, jer će kada  zemlja zamrzne to biti jako teško, a cvekla će i smrznuti. Peršun i paštrnak su slađi posle prvog mraza. Crnu rotkvu ne morate vaditi, jer njoj minusi ne smetaju. 

– Kupusnjače dobro podnose hladni period godine. Glavice kasnog kupusa dugo mogu ostati na njivi bez smrzavanja. Kelj i raštan mogu da se beru tokom čitave zime.  

(Novembar 2026.)