Vegetacija se privodi kraju i većina biljaka se priprema za zimski san. Domaćine koji na okućnici gaje sve, i povrće, i cveće i ukrasno šiblje, voće, vinovu lozu, hvata panika jer nisu sigurni kada treba biljke da orežu. Lako je uzeti makaze i biti manje ili više uspešan frizer, a da li je sada pravo vreme za novu frizuru svim ili samo određenim biljkama?
Ako niste sigurni šta vam je raditi, uvek se setite saveta za amatere: u jesen čistimo u proleće oblikujemo. I tako, očas posla rešite dilemu.
Hitna samo sanitarna rezidba
Najveća greška koju hobisti prave jeste što požure i krenu da oblikuju biljke u jesen. Time otvaraju rane koje ostaju nezaštićene tokom zime. Ne ispravlja grešku ni kada se svi preseci premažu kalemarskim voskom, ili pastom pripremljenom od fungicida na bazi bakra. Oni iskusni znaju da pogrešan rez u jesen može oslabiti biljku, učiniti je podložnijom mrazu i bolestima, dok preskakanje sanitarne rezidbe može značiti širenje štetočina po celom vrtu.
U ovo doba godine naglasak je na „sanitarnoj rezidbi“. Sve što je suvo, polomljeno ili bolesno treba orezati i ukloniti iz vrta, jer takvi delovi biljke postaju izvor zaraze. Vinova loza, na primer, može se lagano prorediti od starih lastara i viška zelenih izdanaka, ovo nije prava rezidba već pomoć lozi da lastari dobro sazreju, da ne bi izmrzli. Glavna rezidba obavlja se tek u kasnu zimu.
Ni ukrasne biljke ne ostaju zanemarene u ovom delu godine. Ruže penjačice i grmolike mogu se očistiti od precvetalih cvetova i suvih izdanaka, malo skratiti da ih jači vetar ili sneg ne bi slomili tamo gde ne treba. Jača rezidba se čuva za proleće. Lavanda se sada tek lagano skraćuje da zadrži oblik, a hortenzije metličaste i drvenolike oslobađaju se ocvalih cvetova i preterano tankih grana.
Jabuke, kruške i dunje otvaraju „sezonu“
Kod mnogih voćaka i ukrasnog šiblja jača rezidba mora pričekati zimu kada biljke miruju i u krošnji nema hraniva. Orezivanje posle berbe može se započeti kod voćaka koje su imale vrlo mali rod u protekloj vegetaciji. Jabuke, kruške i dunje orezuju se već od kraja novembra i sve do početka listanja. Osetljive vrste poput trešanja, višanja, bresaka, nektarina i šljiva mogu se orezivati već posle opadanja listova, a ako se ovaj rok propusti, taj se posao ostavlja za proleće, pre kretanja vegetacije. Rezidba aronije za formiranje oblika žbuna podrazumeva prekraćivanje biljke na dva do tri pupoljka odmah posle sadnje, najčešće u proleće.
Isto pravilo važi i za ukrasne vrste koje cvetaju u proleće, poput magnolije, jorgovana i forzicije. Njihovo jesenje orezivanje značilo bi gubitak prolećnog cvata. Posebno je važno zapamtiti da se hortenzija krupnolisna ne dira u jesen, jer cveta upravo na prošlogodišnjim izdancima.
Ne zaboravite da je svaku veću ranu od preseka potrebno zaštititi voćarskim voskom ili pastom pripremljenom od fungicida na bazi bakra.
Oštar rez za maline i kupine
Maline i kupine traže odlučniji zahvat. Izdanci koji su rodili ove godine uklanjaju se do zemlje, kako bi se mladim granama otvorio prostor za rast. Slično važi i za ribizle i ogrozd koje valja prorediti i osloboditi od starih grana, kako bi žbunovi bili prozračniji. S starim izdancima uklanjaju se izvori zaraze i mesta na kojima se skrivaju štetočine. Orah i lesku treba orezivati od kada opadne lišće pa sve do kraja februara.
Piše: Svetlana Mujanović
(Novembar 2026.)
