U enciklopedijama piše da je maslina (Olea europea) zimzelena biljka koja može porasti do 13 m. Niska temperatura je najznačajnije ograničenje područja gajenja ove vrste. Zato uglavnom raste samo u primorskim krajevima. Srednja godišnja temperatura u zoni gajenja masline, kako nas iskustvo i knjige uče, kreće se oko 15 do 20 °C, apsolutna maksimalna može biti i do 40 stepeni bez štetnih posledica za maslinu ako je stablo dobro obezbeđeno vodom, dok temperatura niža od -7 stepeni može prouzrokovati ozbiljne štete ako zahlađenje traje duže od 8 do 10 dana.
Svaka pomisao na maslinu odvede nas na Mediteran, more, sunce, plažu… Da li ste ikada pomislili da ova voćka može da raste u lepo uređenom dvorištu s urednim travnjakom i cvetnim rundlama u kontinentalnoj klimi i da, na mestu gde se ostavi, dočeka zimu bez utopljavanja ili unošenja u zatvorenu prostoriju? Možda niste, ali život vas demantuje.
Prilagođavanje i nega
U novosadskom rasadniku „Ramonda“, vlasnik Mirjan Ćuković, elektroinženjer po struci, i njegov kum Miloš stručnjak za biljke, već dve godine „prodaju“ masline. I nije reč o mladim sadnicama koje treba da se navikavaju na uslove kontinentalne klime, već se nude odrasla stabla masline stara više decenija. Uvezena su iz poznatih rasadnika u Španiji, Albaniji i drugim zemljama koje su prirodno stanište ove vrste.
Kada smo se sredinom avgusta obreli u ovom rasadniku, a to je bio period najvećih vrućina, ogromna stabla su „uživala“ u žarkom letu. Posađena u velike kontejnere, postavljene na malč foliju iz koje su izvirivale trake za navodnjavanje kap po kap, delovale su kao da im baš prija vojvođanska ravnica. Masline su vrlo otporne prema suši, u velikim maslinicima gotovo isključivo se gaje bez navodnjavanja. Ipak, za stabilne i visoke prinose, uglavnom stonih sorti, navodnjavanje je preko potrebno.
– Pre nego što smo zasnovali rasadnik, Miloš koji čitav život radi sa biljkama, je pomno proučio maslinu, sve njene zahteve. Tek kada smo uspeli da obezbedimo skoro idealne uslove, počeli smo da uvozimo odrasla stabla- priča Mirjan Ćuković.- Stabla biramo lično, dobro pregledamo svako stablo, posebno koren. Odabrana se zatim dovoze u Srbiju, sade i onda kreće proces prilagođavanja i nege.
Ne prijaju joj vetrovi
Premda se kaže da je maslina relativno otporna prema vetrovima, potrebno je birati zaštićena mesta na kojima je vetrovi ne mogu oštetiti. Zemljište za maslinu mora biti rastresito, da brzo može primiti i zadržati vodu od obilne kiše ili zalivanja. Orijentaciono se kaže da sadržaj gline ne bi smeo biti veći od 60 odsto, jer se inače ne razvija zdrav korenov sistem zbog ograničenog sadržaja kiseonika. Maslina je vrlo osetljiva prema višku vode u zemljištu, pa su loše drenirana, teška glinena, slabo propusna zemljišta i zemljišta s visokom podzemnom vodom potpuno nepodesna za njeno gajenje. Najprikladniji pH za maslinu je između 7 i 8. Što je manja zapremina zemljišta ostavljenog za maslinu, to je obezbeđenost zemljišta hranivima važnija.
Piše: Svetlana Mujanović
(Novembar 2026.)
