Uprkos činjenici da je veći deo sezone pogodovao voćarskoj proizvodnji, kraj juna i avgust mesec ove godine su u najekstremnijem obliku i obimu pokazali destruktivni uticaj prekomernih temperatura praćenih visokim zračenjem. Sve voćne vrste su oštećene u manjoj ili većoj meri, a naročito velika oštećenja su pretrpeli plodovi dvorodnih sorata maline, kupine, šljive, kruške i jabuke. Na plodovima dvorodnih sorata maline kao i kupine dolazilo je do pojave ožegotina koje su im umanjile upotrebnu i tržišnu vrednost, a lisna masa je naročito oštećivana u popodnevnim satima kada je, zbog manjka padavina i deficita pritiska pare u tkivima biljaka, dolazilo do pojave fiziološkog stresa. Štete su pretrpeli i plodovi šljive, kruške, jabuke i dunje, a naročito loše dejstvo ovakvih prilika se ispoljilo na stablima, plodovima i najviše na lisnoj masi leske koja poslednjih godina iskazuje i probleme u organogenezi, odnosno pravilnom protoku godišnjeg ciklusa rasta i razvoja. Naravno, poremećaj organogeneze se javlja i kod drugog voća zbog čega se javljaju problemi izostanka ili smanjene rodnosti.
Najizraženije negativno dejstvo visokih temperatura praćenih visokom emisijom infracrvenog zračenja u našim uslovima se ogledalo tokom popodneva, u periodu od 15 do 18 časova, kada je dolazilo do pojačanog dejstva enzima RuBP oksigenaze-karboksilaze (RUBisCO) koji je u biljkama odgovoran za fotosintezu. U uslovima kao što su bili ove godine, i kada su biljke u dužem periodu bile u stanju izraženog fiziološkog šoka, ovaj enzim koristi kiseonik umesto ugljendioksida, tako podstiče fotorespiraciju čime dolazi do potrošnje energije i razgradnje biljnog tkiva.
I naši naučnici traže zaštitu
Često se u stručnoj i naučnoj javnosti vodi polemika o budućnosti i rejonima gajenja određenih voćnih vrsta. U našoj zemlji je pre nekoliko godina najavljivan i izrađen projekat rejonizacije voćarske proizvodnje. Nažalost, najveći deo ovog dokumenta je praktično neupotrebljiv zbog nedovoljnog stručnog i praktičnog znanja osavremenjenog iskustvima o klimatskim promenama i njihovom uticaju na svaku vrstu i sortu voća. Praktično iskustvo je nedostajalo uzimajući u obzir i geografsku širinu, dužinu i nadmorsku visinu na kojoj bi se voće gajilo. Ovo poslednje je veoma značajno zbog toga što pojedinci savetuju premeštanje voćarske proizvodnje na veće nadmorske visine, što pored težih uslova za rad, mora uzeti u obzir i promene temperature, spektar zračenja, vlagu, vetar, trajanje vegetacije, dostupnost vode i rizik od mraza.
Na sreću, u svetu i kod nas se poslednjih godina sve više radi i primenjuje se veliki broj praktičnih rešenja koja, ako ne u potpunosti, ono u velikoj meri mogu umanjiti štetni efekat visokih temperatura, viška zračenja i nedostatka vode. Na našem tržištu se već uveliko primenjuju biostimulatori koji sadrže jednostavne molekule poput nano kalcijuma, polifenola, glutaminske kiseline i glicin betaina za ublažavanje stresa u ekstremnim uslovima.
Zanimljiv je rad domaćih naučnika iz Instituta za voćarstvo iz Čačka, Instituta za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda i Poljoprivrednog fakulteta iz Kruševca sa primenom nano kalcijuma u veoma malim koncentracijama u malini koji je doveo do veće vegetativne aktivnosti sorte Miker, manjeg prisustva oštećenja na stablu, listu i plodu i na kraju značajno većeg prinosa i kvaliteta. Dva tretmana su obavljana u periodu posle berbe, upravo tokom najznačajnijeg perioda formiranja rodnog potencijala za sledeću godinu, a u godini kada je malina plodonosila prvi tretman je obavljen sa intenzivnim prolistavanjem, drugi u periodu najintenzivnijeg porasta rodnih grančica i treći u 2/3 cvetanja.
Takođe, domaći autor je izumeo sredstvo koje u uslovima izraženog vodnog deficita biljkama omogućava da apsorbuju vazdušnu vlagu i na taj način izbegnu ili umanje negativno dejstvo fiziloškog stresa. Folijarna primena ovog preparata u dva navrata ove godine, dovela je do vidno boljeg kondicionog stanja zasada maline, borovnice, višnje i šljive koje je i sada jasno uočljivo u odnosu na netretirane biljke.
Pored koristi od primene pomenutih sredstava, jedna od najznačajnijih je njihova značajno pristupačnija cena u odnosu na većinu inostranih i daleko više reklamiranih sredstava.
Štetni uticaji visokih IC i UV zračenja
U suštini, više puta pominjani stres izazvan abiotičkim faktorima (nežive prirode) se odnosi na stres koji je izazvan na korenu, odnosno zemljištu, a drugi je klimatski stres. Stres korena može biti usled neodgovarajuće pH vrednosti i zbijenosti supstrata, nedovoljnog sadržaja organske materije i pogrešne ishrane, teških metala i neodgovarajućim navodnjavanjem. Sve pobrojano se neuporedivo lakše dovodi u red u odnosu na klimatski stres koji izazivaju ekstremna hladnoća ili vrućina, veoma visoka ili veoma niska relativna vlažnost, veoma visoko zračenje, prekomerna brzina vetra i drugo.
U ranijim brojevima ove revije pisali smo o problematičnom delovanju infracrvenog zračenja. Zbog sve većeg nestajanja ozonskog omotača, čak i našoj zemlji, sve više se javlja problem štetnog delovanja ultraljubičastog B (UVB) zračenja na šta biljke reaguju promenom boje u cilju ublažavanja viška ovog dela svetlosnog spektra. To je posebno značajno na višim terenima na kojima se voće gaji zbog ređeg vazduha i atmosfere koja manje apsorbuje i rasipa ove zrake.
Biljke na ove zrake reaguju povećanjem produkcije flavonoida i drugih fenolnih jedinjenja u epidermisu i na taj način se brane od sunca apsorbujući UV zrake. Međutim, u uslovima dugotrajnijeg izlaganja biljaka prekomernom UV – B zračenju voće ne može da izdrži ili nije u stanju da obradi celokupnu količinu energije pa na kraju dobija različita oštećenja koja su najsličnija opekotinama. Pored toga, UV – B zračenje utiče i na ishranu i celokupni fiziološki status gajenog bilja.
Istraživanja sprovedena u svetu na listu visokožbunaste borovnice ukazuju da prekomerno UV – B zračenje utiče na nedostatak magnezijuma i mangana, ali i na manju apsorbciju kalcijuma putem ksilema (od korena ka lišću). Zbog toga je normalna transpiracija ključan proces za transport ovog elementa, a očuvana i funkcionalna lisna masa je neophodan preduslov za metabolizam kalcijuma. Povećana transpiraciona aktivnost utiče i na veće usmeravanje kalcijuma u lisnu masu u odnosu na plodove i druge delove i organe biljke.
naslovna fotografija: AdobeStock
(Novembar 2026.)
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
