Mitrovdan se slavi 8. novembra i posvećen je Svetom velikomučeniku Dimitriju Solunskom. U srpskoj tradiciji ovaj praznik označava početak zime i kraj jesenjih radova.
Veruje se da svako u noći uoči Mitrovdana mora da bude u svojoj kući. Ko taj dan ili noć ne provede kod kuće, veruje se da će cele godine noćiti po tuđim domovima.
Što se tiče radova u polju do Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki poljski radovi (orali su se i sejali usevi). Takođe, tada su se isplaćivali i otpuštali sezonski radnici i sluge.
Veruje se da se do Mitrovdana moraju spremiti svi poslovi za zimu: nabaviti drva, obezbediti zimnica… Vuk Karadžić je tako zapisao: „Kako ti je na Mitrovdan u kući, tako će ti biti cele zime!.“
U narodnom predanju Mitrovdan je „hajdučki rastanak“ – vreme kada su se hajduci rastajali i odlazili na zimovanja do Đurđevdana.
Postoji verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi decu, jer se smatra da će u suprotnom cela godina biti nemirna i teška.
Prema starim verovanjima (npr. u Šumadiji), žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve ni makaze, a u uglove kuće se stavlja beli kamen (belutak) radi zaštite od miševa.
Mitrovdan je velika krsna slava i zavetina u mnogim mestima, i na ovaj dan se mrsi (osim ako ne pada u sredu ili petak, kada se poštuje post).
Ako 8. novembra kojim slučajm pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, a veruje se da će se snežni prekrivač zadržati sve do aprila. Ako je oblačno čeka nas topla zima, a ako je pak vedro, prema narodnom verovanju, zima pred nama je će biti oštra.
