Običaji i verovanja o jabuci i mnoga druga potiču iz prehrišćanskog vremena. Tada su ljudi verovali u magiju i korišćenje jabuke ima svoju magijsku svrhu u raznim običajima, kaže etnolog Andrijana Radić.
-Tako jabuka predstavlja zdravlje i plodnost, a u kontekstu vremena poređena je sa komadima grada, leda. To je posebno karakteristično za Banat, pa onda pre Petrovdana ne smeju da se jabuke okreću i udaraju da ne bi padao grad veličine jabuke – dodaje Andrijana Radić.
– Jabuka je išla za slavu kad se zove, jer nekad se u Srbiji zvalo jabukom na veselja. Jabuka je simbol ljubavi i života – kaže Velibor Živković i ističe da Srbiji nije bilo kuće ispred koje nije bila jabuka i to uglavnom crvena. To je takozvana „devojčica“, može da se nađe u Srbiji, naročito u zapadnoj, gde su Koštunići i Takovo i ta jabuka se ne prska.
Jabuka se dariva kao simbol ljubavi i naklonosti, i deo je ceremonije veridbe, uz prstenovanje devojke. Buduća svekrva daje devojci pozlaćenu jabuku s ruzmarinom, a njen pristanak označava se izrazom da je devojka primila jabuku.
– Kada mladoženja ide po mladu, običaj je da tast postavi jabuku na najviše drvo u mladinom dvorištu. Prvo je trebalo da skinu jabuku. Ako su pogodili mogu odmah da dobiju mladu, ako ne onda se cenjkaju – kaže Joška Molnar.
U nekim krajevima svatovi dovedu devojku u novu kuću, ona prebaci jabuku preko kuće, klekne i poljubi prag.
Jabuka se stavlja i na svatovske barjake, na rogove svadbenog ovna, a mlada nakonjčetu poklanja jabuku. Nakonjče je muško dete i njegova uloga u ritualu je simbolička – da nevesta u braku rodi sina. Kada se završi venčanje i pojave se prvi momci vesnici, đuvegijina majka iznosi pred njih jabuku i oni se grabe za nju – ko je ugrabi, taj će se prvi oženiti.
Slavlje povodom rođenja i darivanje deteta prati kićenje jabuke, tako što se u jabuku zabada novac, sa željom za zdravljem i materijalnim blagostanjem deteta. Tako jabuka u srpskoj kulturi simbolizuje zdravlje i mladost.
Deci se za Božić daruju jabuke da bi cele godine bila zdrava i rumena, a i inače su deo poklona kad se bilo kojim povodom ide u goste. Običaj je i da se za Petrovdan mese kolači sa jabukama koji se zovu „petrovača“.
Jabuka je kao simbol zdravlja štitila celu kuću, pa i rod. Jabukom su se kitili rogovi stoke da bude zdrava i plodna, ali se, ako je nešto pošlo po zlu, govorilo da je „trula jabuka“, a to se naročito odnosilo na neposlušnog potomka.
12. oktobar – Miholjdan – pod ovim datumom u hršćanstvu nema podlogu u liku nekog sveca, a sporno je i vezivanje za praznik arhanđela Mihaila. Po narodnom verovanjeu, dan u koji pada Mioljdan je varovni dan, kada se ne radi. U gruži se verovalo na da ovaj dan uginu vi poljski miševi koji nisu spremili zimnicu.
Stari kažu da prava jesen počinje od Miholjdana. Ako se topli dani nastave i posle, taj period u godini se naziva miholjsko leto.
14. oktobar – Pokrov presvete Bogorodice ili Pokrovica. U narodu je Pokrovica praznik pred koji sledi sedmodnevni post radi zdravlja u kući, a na sam praznik niko nije radio. U Leskovačkoj Moravi se na Pokrovicu nipšto nije radilo u bašti.
19. oktobar – Tomindan – Sveti Toma, sedi doma! –to je otuda što je na ovaj dan retko kadd lepo vreme, obično je vlažno, a često i snegovito, pa toga dana nije uputno bez preke potrebe napuštati kuću. Verovalo se da ako na Svetog Tomu nema snega i kiše, mora biti bar jakog vetra. Nisu se radili nikakvi poslovi, radi vukova, a reč vuk se nije smela ni izgovoriti, jer se verovalo da će sresti vuka onaj ko ga na ovaj dan pomene.
20. oktobar – Srđevdan – ovaj dan je u ranija vremena, kad je klima bila oštrija bio u predvorju zimskog dela godine, pa se tada očekivao i sneg. Sveti Srđ se smatra i volujskim svecem, pa se toga dana volovi ne vezuju zajedno u jaram.
27. oktobar – Sveta Petka – u narodu se naziva Petkovica, Sveta Paraskeva ili Pejčindan. U nekim krajevima se za zdravlje stoke postilo nedelju dana pred Svetu Petku. U Lužnici i Nišavi su mesili kolač i spremali žito kao za slavu, ali su kolač više namenjivali za zdravlje stoke. Na ovaj dan se prvi put puštaju ovnovi među ovce i jarci među koze. Verovalo se da će ojagnjiti ženske jaganjce oce koje se oplode na ovaj dan. U svim planinskim selima čovani su odvodili stoku s bačija, stočarskih naselja u planini, i tada je prestajala muža stoke.
31. oktobar – Lučin Dan, posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki. Na ovaj dan se pleo kanap od otpadaka kučine, pa su njime predveče opasivali torinu i vezali je, a sutraddan je odvezivali, kako bi vuku bila vezana usta da ne može daviti ovce.
O ovom danu se gatalo kakvo će biti vreme i godišnji rod. Zorom je domaćin odlazio u tor da vidi kako stoka leži. Zlu zimu i godinu nagoveštavala je stoka koja leži podvijenih nogu, a ako je stoka ležala opruženih nogu, verovalo se da će biti dobre zima i letina.
