Već nekoliko godina i mali i veliki poljoprivredni proizvođači muku muče sa smrdibubama koje su poznate i kao smrljivi martin. To su stenice sa dva para krila od kojih su druga teško uočljiva jer su ispod prvih. Dobri su letači, lako pronalaze mesta sa boljom hranom, sposobni su da prelete i veće razdaljine, a efikasne odbrane od njih nema. Da li se makar nazire neko pouzdano rešenje u zaštiti od ovih napasnika pitali smo dr Aleksandru Konjević, profesoricu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Iako postoje efikasni preparati koji deluju na ovu vrstu, ni nauka ni praksa još uvek ne mogu sa sigurnošću da ukažu na neku jednostavnu i dovoljno efikasnu metodu, biljnu, hemijsku ili biološku supstancu koja bi poljoprivrednicima pomogla da pobede baš ovu štetočinu. Jer, ona plodove oštećuje u fazi zrenja kada, zbog karence, upotreba insekticida nije dozvoljena – kaže profesorica Konjević. – Nemaju ni neke pouzdane prirodne neprijatelje, ništa im ne može ni jača zima jer se vešto ušuškaju u zaklon.
Ove štetočine, koje pripadaju stenicama, a kod nas su poznate dve vrste – zelena i braon mramorasta stenica, došle su nam u goste iz Etiopije i istočne Azije, iz toplije klime i reklo bi se da će ih uništiti prva kontinentalna zima. Ali, pokazalo se da im je priroda podarila snažnu moć prilagođavanja i preživljavanja u nepovoljnim uslovima.
Do proleća su u toplim skloništima
Obe vrste su dobri letači i to je jedan od razloga zbog kojeg ih je teško uništiti. Stenice zimu provode kao odrasle jedinke u manje-više zaštićenim prostorima. U polju to su kora drveća, skladišta za alat, salaši, na selu šupe, ambari, kuće… U gradskim sredinama često ulaze u stanove Zavlače se u kutije roletni, a mogu da „doputuju“ na odeći, kosi, pa čak i na vešu koji se suši. Veoma su vešte u pronalaženju mesta, kao i „prevoznog sredstva“ koje će ih dovesti u topao zimovnik. Nije im cilj da uđu u kuću, već da pronađu mesto gde će prezimiti.
U ovom periodu ove štetočine spavaju u nekom skloništu, možda i u našoj kući, stanu. Otkrićemo ih na proleće kada temperatura poraste, a to je kod nas obično krajem maja, jer će izaći u prirodu, nastaviti da se hrane i razmnožavaju. Iako sada nije vreme za zaštitu, valja se pripremiti na situaciju koja nas čeka sledeće vegetacije. Zanimljivo je da neke stenice, na sreću ne i sve, koje izlete u maju, prežive ponekad i do avgusta i polažu jaja, kao i one koje tokom jula završe svoj razvoj i daju novu generaciju u avgustu i septembru. U uslovima kontinentalne klime imaju najčešće dve generacije, ali one se prepliću, jer je period polaganja jaja razvučen, a samim tim i vreme piljenja larvi, zbog čega deluje da imaju mnogo generacija.
