Temperatura
Krastavac ima povećane zahteve za uslovima uspevanja, jer potiče iz tropskih predela jugoistočne Indije. To znači da ima velike zahteve i za temperaturom, i za vlažnošću vazduha.
Minimalna temperatura klijanja je 12 stepeni i ona se odnosi na direktnu setvu na otvorenom. To znači da kad u setvenom sloju zemljišta, na dubini do 7 cm, temperatura bude barem 12 stepeni C, može da počne setva na otvorenom polju. Krajem aprila, na primer, ta temperatura biva tek oko 9 stepeni, a eventualni hladni talasi drže je još neko vreme niskom.
Optimalna temperatura za klijanje i nicanje je 25 do 30 stepeni, i ovaj podatak nam je od izuzetnog značaja pri proizvodnji krastavca preko rasada, bez obzira na to da li se rasad proizvodi za plastenike ili za otvoreno polje. To znači da će se u klijalištima održavati temperatura na ovom nivou, kako bi krastavac nikao za četiri dana, a nakon toga se iznosi i širi u različite oblike i tipove zaštićenog prostora sa dodatnim zagrevanjem, za proizvodnju rasada u naredne tri do četiri nedelje.
Na 10 Celzijusa zaustavlja rast
Zanimljivo je da krastavac zaustavlja rast na 10 stepeni C, na toj temperaturi odbacuje i cvetove, a do uništavanja nadzemnog dela biljke može doći već na temperaturi od -0,5 stepeni C. Ove temperature mogu da se pojave do kraja druge dekade aprila, ali ponekad mogu da zahvate i treću dekadu, pa čak i prvu polovinu prve dekade maja. Da ne bi došlo do oštećenja, bez obzira na to da li je proizvodnja na otvorenom polju preko rasada ili direktnom setvom semena, neophodno je obezbediti neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom. Neki proizvođači kreću sa setvom 5 – 6. aprila, da bi ih zatekao hladni talas.
Ako je krastavac ponikao, a nije zaštićen agrotekstilom, velike su šanse da mora da se preseje. Seme ima izuzetno visoku cenu, što znači da ovakva greška značajno poskupljuje proizvodnju. Zato je jako važno poznavanje zahteva krastavca, kako bi se izbegle kritične faze.
Svetlost
Krastavac ima veoma bujnu vegetativnu masu, s primarnim, sekundarnim i tercijarnim vrežama na kojima se nalaze veoma krupni listovi, koji imaju veoma dobru fotosintetičku aktivnost. To znači da nema prevelikih zahteva za svetlošću, pogotovo u zaštićenom prostoru. U predzimskom, zimskom i ronoprolećnom periodu, kad je dan jako kratak s veoma malim intenzitetom svetlosti, krastavcu, za razliku od paradajza i paprike, nije neophodno dodatno osvetljenje. U proizvodnji u rano proleće, u plastenicima tunelskog tipa dodatna svetlost takođe nije potrebna, a u proizvodnji na otvorenom polju potrebe za svetlom regulišu se veličinom vegetativnog prostora.
Vlaga
Za razliku od svetlosti, krastavac ima jako velike zahteve za zemljišnom vlagom, ali i za vazdušnom vlagom. Zahteva do 80 posto poljskog vodnog kapaciteta zemljišta, i to je jedna od poljskih vrsta koja ima najveće zahteve za zemljišnom vlagom. Najpovljnija vlažnost zemljišta je oko 70 % PVK, što znači da mu je potrebno 90 do 150 litara vode po m2 za dva meseca gajenja. U početku su zalivanja ređa i s manjim količinama vode, a kasnije, naročito u plodonošenju i berbi, traži zalivanje svakih 4 do 5 dana, u zavisnosti od vrste zemljišta i načina gajenja.
Krastavac takođe zahteva veoma visoku vlažnost vazduha i ona se u plastenicima i staklenicima održava na nivou od minimum 90 do 95 %, dok se to na otvorenom polju postiže stalnim navodnjavanjem, gajenjem u biljnim kulisama, gajenjem u zaštićenom prostoru na otvorenom polju, a taj prostor štite i posejane visoke kulture, kao što je kukuruz, suncokret, koje ne dozvoljavaju smanjenje relativne vlažnosti vazduha.
Vetar
Biljka krastavca je jako osetljiva na vetar, pa povrtari za njeno gajenje treba da biraju površine koje su zaštićene od vetra. Potrebno je da se od strane odakle najčešće duvaju vetrovi, poseje nekoliko redova kukuruza. Naročito je za krastavce opasan topli vetar koji u roku jednog dana može celi nasad „spržiti“, tako da biljke u početku budu žute, a kasnije se osuše.
CO2
Krastavac povoljno reaguje na povećanu koncentraciju ugljendioksida u vazduhu, koji kod zdravih i normalno razvijenih biljaka intenzivira fotosintezu, a u uslovima uzgoja na otvorenom i uzgoja na foliji, lišće i vreže mogu iskoristiti povećanu koncentraciju CO2 u prizemnom sloju vazduha koji nastaje razgradnjom organskog đubriva.
Zemljište
Ova povrtarska kultura zahteva srednje laka do srednje teška zemljišta, visoke plodnosti, duboka, dobrih vodnih, vazdušnih i toplotnih osobina, vrlo propusna, s niskim nivoom podzemnih voda, značajno ispod 80 cm, i zahteva neutralnu reakciju, pošto jako loše reaguje na bazna i kisela zemljišta. Za gajenje krastavaca najbolja su duboka, plodna i rastresita zemljišta, bogata organskim materijama, sa pH od 5,5 do 6,5.
R.D.J.
