Svedoci smo da su ovog leta, zbog visokih temperatura i nehata, i vinogradi bili na putu vatrenoj stihiji. Neodgovorno paljenje strnjike i suvog rastinja u vrelim danima uzelo je danak i u vinogradima. U mnogima je uništen ovogodišnji rod, u nekima i čokoti.
To, ipak, ne znači da se loza mora povaditi. Ponekad je potrebno čokotu samo pomoći da prebrodi stres, i vratiće se u život. Ostaje pitanje kako da vinogradari budu sigurni koji čokot može da se revitalizuije, a koji mora da se izvadi. Kao prvo, svaki čokot valja detaljno pregledati.
Nagorela kora samo spoljašnja šteta
Stepen oštećenja može biti različit, što zavisi od intenziteta i vremena izlaganja vatri ili toploti. Važno je razumeti uticaj štete na dugoročnu održivost vinove loze kako bi se donele odluke o tome kako sa čokotima postupati posle izlaganja požaru.
Neki efekti vatre su očigledni, kao što su dehidrirani listovi i izgorela kora i sl. ali druga oštećenja mogu nastati kod biljke ispod površine. Zračenje toplote uzrokuje i oštećenje ili njenu smrt bez očiglednih spoljašnjih simptoma. Neka od unutrašnjih oštećenja mogu se lako utvrditi u roku od nekoliko dana od požara, ali puni obim možda neće biti očigledan do sledeće sezone.
Dosta toga zavisi od potencijalnog oštećenja kambijuma. Sloj kambijuma je deo tkiva neposredno ispod kore koji proizvodi vaskularni sistem biljke. Kod vinove loze on je tanak, aktivan ćelijski sloj između floema (provodnog tkiva koje prenosi organske materije) i ksilema (provodnog tkiva koje prenosi vodu i minerale). Kambijum je ključan za rast i razvoj vinove loze, jer omogućava nastanak novih provodnih tkiva (ksilema i floema) i doprinosi zadebljanju stabla i grana tokom godina.
Kambijum takođe ima važnu ulogu i u zarastanju rana nastalih usled rezidbe, povreda ili bolesti. Produkcijom novih ćelija pomaže u zatvaranju oštećenog tkiva. Jednom kada se sloj kambijuma uništi, više se ne proizvodi vaskularno tkivo i taj deo vinove loze umire. Budući da je zaklonjen ispod kore, uglavnom nije moguće utvrditi stanje sloja kambijuma na osnovu spoljašnjeg posmatranja.
Jaka vatra će oštetiti deblo (deo loze od površine tla do prvih račvanja) i pokazati potamnjivanje na kori. Ovo ukazuje na prilično intenzivna toplotna oštećenja i deblo
treba pažljivo proveriti da bi se utvrdilo da li postoji oštećenje vaskularnog tkiva ispod kore. Čokoti koji su bili pod stresom (suša, nedostatak hraniva i sl.) i, ili, imaju deblo malog prečnika imaće veće štete nego trsovi u dobroj “kondiciji” i s deblom većeg prečnika.
Kad čokot slabo napreduje
Dešava se da na kori nema očiglednog spoljašnjeg potamnjivanja, a čokot slabo „napreduje“. Tada potencijalna oštećenja od toplote treba pažljivije proveriti. Može biti oštećen samo deo debla koji je okrenut u pravcu iz kojeg je došla vatra, a suprotna, “zaštićena” strana može biti živa. Kod takvih slučajeva vinova loza može preživeti i proizvesti novi vegetativni porast, ali će uvek postojati deo mrtvog drveta u deblu, koji može postati podložan truleži i patogenima. Ako je živ samo mali deo debla čokota, možda bi bolja strategija bila obnova ili zamena čokota vinove loze.
Piše: Dr Dejan Stefanović, PSS služba u Negotinu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
