Setva krompira namenjenog za jesenju proizvodnju se očekuje u narednom periodu.

Krompirov moljac je u poslednjih desetak godina najznačajnija štetočina krompira u južnim i centralnim krajevima naše zemlje, a od pre nekoliko godina i na području Vojvodine.

U našim proizvodnim uslovima najveće štete nastaju na krtolama u koje se ubušuju larve. Napadnute krtole gube tržišnu vrednost i veoma brzo podležu napadu raznih prouzrokovača truleži i propadaju.

Visoka moć reprodukcije, specifičnost proizvodnje krompira, odnosno krtola ispod površine zemlje, način napada i visoka štetnost larvi, pojačava značaj ove štetočine i otežava mere kontrole.

Hemijske mere zaštite tokom vegetacije u suzbijanju krompirovog moljca predstavljaju samo korektivne mere, a za uspešnu zaštitu useva krompira od ove štetočine veoma je važna primena svih raspoloživih preventivnih mera kontrole.

U ovom trenutku, pre sadnje krompira namenjenog za jesenju proizvodnju koji je i najugroženiji od ove štetne vrste, preporučuju se sledeće mere kontrole:

-Setva sorti krompira kraćeg vegetacionog perioda (rane i srednje rane sorte) jer su najugroženije sorte sa dugom vegetacijom. Najjači napad ove štetočine odnosno najveće brojnosti na feromonskim klopkama u usevima krompira se beleže od druge polovine avgusta i tokom septembra.

-Korišćenje zdravih i neoštećenih krtola. Prilikom pripreme krtola pred setvu trebalo bi izbaciti sve krtole sa simptomima napada od krompirovog moljca i drugih štetnih organizama i uništiti ih.

-Duboka setva (optimalna dubina setve 15 cm) i formiranje bankova kako bi krtole bile zaštićene u zemlji i kako bi se onemogućio prolazak ženki do krtola.