Svakom voćaru amateru se desilo da u jesen, i pored prskanja, bere crvljive jabuke. Onda padne povika na hemijsku industriju, na sortu… Svi su po malo krivi, ali važnije je da sprečimo ponavljanje greške i štete u sledećoj vegetaciji, a sada je pravo vreme za to.

 Voćnjake, pa čak i pojedinačna stabla jabuka i drugih voćaka s kojih su jesenas brani crvljivi plodovi, treba prvo pregledati. Oštrijom četkom, najbolje žičanom, valja „očešljati“ koru, posebno očistiti uočljive pukotine, a onda oprskati nekim uljnim preparatom koji je namenjen zimskoj zaštiti.  Zatim, pedantno pograbiti opalo lišće, izneti iz voćnjaka i spaliti, i na zimu obraditi prostor ispod stabala.  Zbog čega se to radi nije teško ni objasniti, ni shvatiti.

Leptiri izleću na proleće, gusenice se ubušuju u plodove

Prvo treba upoznati biologiju ove štetočine. Jabukin smotavac (Carpocapsa pomonella) predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu jabuke. Ima ga u gotovo svim voćnjacima u našoj zemlji i ukoliko se ne sprovedu adekvatne mere suzbijanja, štete mogu biti stopostotne. Ima dve do tri generacije godišnje koje se prepliću pa se na voćkama javljaju istovremeno svi stadijumi.

Odrasli smotavac je tamno-smeđi leptir i on u tom stadijumu nije štetan. Aktivan je noću, danju je skriven ispod listova ili grančica pa često ostane neprimećen.  Štetu prave gusenice koje i prezimljavaju. Zimu provode skrivene u kokonu, u pukotinama ili ispod kore, nekad i ispod stabla, dok jedan deo gusenica prezimljava u skladištima u koja dospeju s plodovima.

Leptiri prezimljujuće generacije se pojavljuju u aprilu i maju, što zavisi od vremenskih uslova, i to obično u vreme cvetanja jabuke. Oni se tada pare i ženke  polažu jaja na plodiće ili neposredno uz njih. Za desetak dana legu se gusenice koje se ubušuju u novoformirane plodove jabuke u kojima  prave hodnike, crne i zaprljane izmetom, sve do semene kućice.

Crvljivi plodovi nisu ni za prodaju, ni za čuvanje

Ishrana semenkom je neophodna za uspešan završetak razvića. U jedan plod može da se ubuši i više larvi. Kada završe razvoj u jednom ili više plodova, gusenice se spuštaju na zemlju i potom se popnu na stablo gde se na kori preobraze u lutku. Druga generacija obično počinje da leti tokom jula. Zbog visokih temperatura, skraćuje se period razvića između generacija. Poslednjih godina ova štetočina ima i treću generaciju koja je aktivna krajem avgusta i koja može da napravi velike štete pred samu berbu.

Suzbijanje smotavca je vrlo teško, aktivan je skoro pet meseci, a veći deo životnog ciklusa gusenica provede u plodu. Na mestu ubušivanja, vidi se crvenkasto-smeđi izmet. Ako gusenica ugine u ovoj fazi, na formiranom plodu vidi se samo crvenkasti oreol oko mesta ubušivanja, ali ukoliko ona dođe do semene kućice i pojede semenku, plod prevremeno opada. Crvljivi plodovi gube na kvalitetu, nepogodni su za čuvanje i skladištenje. Na mestu ubušivanja naseljavaju se gljive poput zelene plesni, gorke, crne, bele i sive truleži koje ubrzavaju propadanje ploda.

 Jabukin smotavac je štetočina ploda, kako zelenog, tako i zrelog, i mora se suzbijati i u vegetaciji. Da bi se olakšala vegetacijska zaštita, valja stabla zaštititi preventivno, posebno zato što se ovaj insekt ubušuje i u plodove dunje, oraha, kruške, kajsije, breskve.

Dobar izbor preparata

Za zimsko prskanje voćaka koriste se uljni preparati poput mineralnih ulja, koja oblažu grane i guše prezimljujuće štetočine i njihova jaja, ili trokomponentna plava ulja koja, pored mineralnog ulja, sadrže i bakar ili fungicide i insekticide za širi spektar delovanja. Od mineralnih ulja kod nas se najčešće koristi Letol. Plava ulja (trokomponentna)  predstavljaju kombinaciju mineralnog ulja, fungicida na bazi bakra i insekticida. Obezbeđuju kombinovanu zaštitu od štetočina i bolesti i prave mehanički „oklop“ oko oprskanog dela voćke. Crvena ulja su takođe poznata po tome što sadrže mineralna ulja, ali se češće primenjuju u kombinaciji sa fungicidima na bazi bakra ili sumpora za suzbijanje različitih patogena.

Piše: Svetlana Mujanović

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.

0691154004

dobrojutro.redakcija@gmail.com