EGZOTIČNO STADO KRAJ MORAVE
Miroslav Stojanović se posle četiri decenije rada u Švajcarskoj vratio u rodno selo Supska kod Ćuprije i na porodičnom imanju gaji alpake. Ove umiljate životinje, karakteristične za Južnu Ameriku, lepo su se odomaćile u ravnom Pomoravlju, umesto da se veru po vrhovima Anda, na nadmorskim visinama od preko 3.000 metara. Miroslav planira da prihoduje od njihove vune koja ima visoku cenu u svetu ali pre toga moraće da nađe vunovlačaru koja će je prerađivati.
Na njegovoj farmi je stotinak alpaka. Još dok je živeo u Švajcarkoj, u kantonu Valis podno Alpa, kupio je nekoliko životinja i tada su mu prirasle za srce. Umiljate i pitome osvojile su simpatije cele porodice i dok se Miroslav nije vratio u Srbiju, o ovom neobičnom stadu brinuo je njegov otac.
Terapeutske lepotice
– Alpake su mirne životinje koje imaju neku pozitivnu energiju, pa ako s njima provedete neko vreme shvatićete da vas je prošla nervoza. Desi se, kad sam pod stresom, da samo uđem u štalu ili obor i one kao da upiju svu negativnost. Toliko deluju opuštajuće da ih u svetu koriste i kao terapeutske životinje. Prvi par sam doveo u Srbiju pre 15-ak godina i u početku je bilo opšte čuđenje komšija i poznanika. Ali, navikli su se – kaže Stojanović za „Dobro jutro“.
Tako su na ovoj neobičnoj farmi, gde ima još i lama, nojeva, kengura, kamila i magaraca, alpake dobile malo viši status. Osim što planira da u budućnosti otvori zoološki vrt, Miroslav razmišlja i o prodaji vune od alpaka. Ovo predivo je izuzetno cenjeno u svetu zbog kvaliteta i spada u luksuzno i ekskluzivno predivo za pletenje i tkanje.
– Vuna alpaka se klasifikuje po debljini vlakna, koja je u rasponu od 13 do 24 mikrona. Vlakno od 13 mikrona je najfinije i najređe. U pitanju je izuzetno retka, meka roba. Vlakna su u unutrašnjosti šuplja, što je čini izuzetnim toplotnim izolatorom. U mom stadu imam i hoakaja alpake čija vlakna su sunđerasta – kaže naš sagovornik.
Da bi se dobio bolji uvid u kvalitet vune alpaka, Miroslav navodi da su vlakna domaćih rasa ovaca od 28 do 40 mikrona, a fina merino vuna je oko 18 mikrona. Ovom jedinicom se meri prečnik pojedinačnog vlakna, a manji broj mikrona označava mekšu i finiju vunu.
Vuna koja „ne grebe“ izdržljivija od ovčije
– Vuna od alpake ne sadrži lanolin. Ove životinje se ne znoje. Vuna ne skuplja mirise i izdržljivija je od ovčije i kašmira. Ne grebe kožu i pod prstima je svilenkasta. Ali, dok se stigne do vune prođe dosta dana i godina. Potrebno je mnogo brige i znanja u gajenju – kaže Miroslav i dodaje da je u Švajcarskoj završio kurs i postao serftifikovani odgajivač alpaka.
Nije lako da se za stotinu alpaka i pedesetak drugih vrsta životinja na farmi spremi hrana. Svakog dana bar po pet-šest sati je njemu i supruzi potrebno efektivnog rada da obiđu sve životinje, da očiste štale, nahrane ih i obezbede čistu vodu. Traže negu, kao i naše domaće životinje. Hrane se senom, svežom travom, žitaricama. Zbog njih obrađuju 15 hektara pod žitaricama i detelinom.
Osim osnovne brige Miroslav je morao da nauči mnogo toga o samom uzgoju i da prati njihov prirodni ritam.
– Pare se tokom cele godine, jer se hormoni aktiviraju samim aktom parenja. U pitanju je jedinstveni reproduktivni sistem, jer spadaju u indukovane ovulatore. To znači da ovulacija kod ženki ne nastupa u ciklusu, već se pokreće samim činom parenja. Ženke su gravidne oko 340 dana. Polnu zrelost dostižu sa 15 meseci, mada se preporučuje da se do prvog parenja sačeka 18 meseci. Mužjaci sporije polno sazrevaju, tek sa 30 meseci. Statistički gledano ženke daju jedno mladunče godišnje, međutim, bebe alpake sisaju 8 meseci – objašnjava Miroslav.
Dug put do visokog kvaliteta
On dodaje da je dug put do stvaranja stada od koga bi moglo da se prihoduje prodajom vune. Da bi ona bila kvalitetna, osim osnovne ishrane, potrebno je dodavati vitamine i redovno ih šišati. Uglavnom je to jednom godišnje, a ovaj odgajivač je i taj zanat sam savladao. Alpake su osetljive na tetanus i o tome treba baš da se vodi računa. Naravno, potrebna im je celovita veterinarska nega, kao da imate krave, ovce ili konje.
– Kvalitet vune zavisi i od boje. One variraju od bele do tamno braon. Najcenjenija je siva boja, a da bi se došlo do poželjne i tražene nijanse, potrebno je mnogo strpljenja i ukrštanja, što je tajna svakog odgajivača. Trenutno je najveći problem što još ne postoji fabrika koja bi mogla tu vunu da preradi. Sergej Ivanov iz Dimitrovgrada pokušava da mi pomogne oko toga. Imao sam i ponude sa juga Srbije da kupim staru vunovlačaru ali je pitanje da li bi te mašine mogle da se podese za ovu vunu. Moja ideja je da se od vune alpaka kod nas prave jastuci ili jorgani koji bi se svrstali u luksuznu robu visokog kvaliteta. Praktično bi kupci dobili proizvod koji bi mogao da se koristi decenijama, da ne kažem doživotno – kaže Miroslav.
Sav trud i rad oko ovih životinja, koje potiču sa dalekih vrleti Južne Amerike, isplati se kad na svet stigne mladunče u dolini Morave. Prošlog leta na Stojanovićevoj farmi svet je ugledala albino alpaka.
– Albino ima plave oči i crvenu boju kože, a klasična bela alpaka ima crne oči i crnu boju kože. Albino je retkost kojoj se svaki odgajivač posebno obraduje – radostan je Miroslav Stojanović.
U 23 prirodne boje
Vuna alpaka može se pronaći u 23 prirodne boje. Vlakna imaju vazdušaste džepove, zbog kojih tkanina diše. Alpaka vuna ne sadrži lanolin, pa je potrebno samo osnovno čišćenje. Po kvalitetu se poredi sa kašmirom i prepoznatljiva je po tome što je mekana, lagana ali jaka i dugotrajna. Veoma je cenjena u modnoj industriji.
Vuna od rase suri alpaka nema sunđerastu strukturu, kao hoakaja koju Miroslav gaji. Pogodna je za tkanje ali odevni predmeti od nje mogu biti nešto grublji.
Alpake se šišaju jednom godišnje, ređe jednom u dve godine. Od jednog šišanja dobija se 2 do 3 kilograma vune, a od krupnijih mužjaka i do 4 kilograma.
Lame koje ne pljuckaju
Miroslav osim alpaka gaji i lame. Kaže da su to umiljate životinje. Ljudi ih prepoznaju po tome što vole da pljuckaju ali njegove su naučile da se lepo ponašaju prema posetiocima.
– Lame žive oko 40 godina. Jedu seno, zob ili travu kao i ostale životinje. Nisu zahtevne za održavanje i negu. Lama ima glavu bez runa, a kod alpake je ona obrasla vunom. Lame su više zaštitnički nastrojene, a alpake su plašljivije i nežnije, i više vole da se maze. I jedne i druge pripadaju porodici kamila – objašnjava Miroslav Stojanović.
Tekst i foto: Biljana Nenković
