Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sve je više osoba sa alergijskim reakcijama na polen. Poslednjih godina njihov broj se ubrzano povećava zbog uzajamnog delovanja polena, koji se oslobađa tokom cvetanja biljaka, sa aerozagađivačima. Prognoza je da će u bliskoj budućnosti polenska groznica postati najčešća hronična nezarazna bolest u svetu.
U Srbiji postoji više desetina biljaka koje uzrokuju alergije. Većina pripada grupi jako do vrlo jako alergenih. Uopšteno, najjači alergeni kod nas su ambrozija i breza, a alergija na trave traje najduže, jer oprašivanje počinje u aprilu a završava se s prvim mrazevima.
Polen ambrozije, u kojem su pronađena čak 52 alergena jedinjenja, među kojima je šest veoma jakih prouzrokovača osetljivosti, izaziva alergije kod svake desete osobe u svetu.
Najbolja zaštita od ove napasti je iskorenjivanje biljaka. To podrazumeva čupanje iz korena i košenje pre cvetanja. Na velikim površinama koriste se hemijski preparati. Valja znati da se pokošene biljke brzo regenerišu, te mora da se kosi svake tri nedelje, pre nego što se one koje izrastu nađu u fazi cvetanja.
Krajem leta, kada je najveća koncentracija alergena ne treba izlaziti u šetnju u kasnim prepodnevnim časovima, prostorije provetravati uveče. Prozore u kući i automobilu treba zatvoriti, koristiti klima-uređaje i redovno čistiti filtere.
Kada se zna da polen u kuću dolazi sa odećom, zrnca se zadržavaju i na kosi, nepokrivenim delovima tela, u dlaci kućnih ljubimaca, valjalo bi da se sve pre ulaska u zatvoreni prostor detaljno očisti. Oprano rublje treba sušiti u zatvorenom prostoru.
Prilikom odlaska u prirodu najbolje je preventivno se zaštititi preparatima na biljnoj bazi koji se mogu nabaviti u svakoj apoteci. Po povratku nozdrve i oči treba isprati fiziološkim rastvorom.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 556 – Avgust 2018.
