Tokom pripreme džema i pekmeza, plodovi zadržavaju visok nivo prirodnih šećera. Šljive su bogate kalijumom, gvožđem, magnezijumom i fosforom i ovi minerali ostaju sačuvani u ukuvanoj voćnoj masi. Celuloza i pektin koji se nalaze u mesu i ljusci šljive ostaju očuvani i korisni za probavu. Fruktoza i glukoza se koncentrišu isparavanjem vode, čineći pekmez prirodno slatkim izvorom energije. Određeni tipovi antioksidanata (poput polifenola) ostaju aktivni i posle dužeg kuvanja. 

Ali, ne ostaje sve sačuvano. Najveći deo vitamina C i manji deo vitamina B kompleksa se uništava tokom dugotrajnog procesa kuvanja, a isparava i voda, menja se struktura ploda u gusti namaz.

Piše: Svetlana Mujanović