U našoj zemlji orah se kao voćka gaji od davnina. Velika kompaktna krošnja svakog drveta posađenog na njivi uvek je bila mesto za odmor i predah paora, zaklon za ptice i divljač, a drvo poznato po kvalitetu, tvrdoći i prelepoj teksturi, cenjeno je i kao sirovina za proizvodnju luksuznog nameštaja, kundaka za puške, muzičkih instrumenata… Kao što privlači čoveka, orah je meta i mnogim parazitima i štetočinama. Proizvodnju oraha ugrožava veći broj ekonomski značajnih prouzrokovača oboljenja i štetočina.
U našoj zemlji orah se gaji na relativno malim površinama, ali intezivna proizvodnja zahteva i redovnu zaštitu. U postojećeim zasadima biljke su velikog habitusa, čime su otežani redovni tretmani hemijskim preparatima radi zaštite. Takođe, u zasadima koji bi mogli da se štite neophodna je adekvatna mehanizacija kako bi se obezbedila optimalna pokrivenost voćaka.
Napada sve zeljaste delove voćke
Jedno od ekonomski najznačajnijih oboljenja oraha izaziva prouzrokovač antraknoze Ophiognomonia leptostyla, ranije poznata kao Gnomonia leptostila i Marssonia juglandis. Oboljenje je rasprostranjeno u svim rejonima gajenja ove voćke. Prouzrokovač antaknoze oraha se javlja svake godine i u uslovima kišovitog proleća nanosi velike štete, koje mogu biti i do 80 procenata planiranog roda. Štete su moguće i u rasadničkoj proizvodnji, pošto usled rane defolijacije sadnice ne sazrevaju te su podložne izmrzavanju.
Ophiognomonia leptostyla napada sve zeljaste delove oraha: listove, lisne drške, letoraste i plodove. Na listu stvara okruglaste pege različite veličine koje se širenjem zaraze spajaju. Središnji deo pege je sivkast, dok je obod taman. Usled jačeg napada gljive listovi otpadaju, dolazi do defolijacije. Slične pege mogu se javiti i na lisnim drškama i letorastima. Kada gljiva zarazi mlade plodove štete su izuzetno velike, može da se izgubi i 80 posto planiranog roda.
Gljiva može zaraziti i starije plodove. Pege na njima slične su kao i na listu i tokom razvoja gljive oni pucaju i otpadaju. Ako ostanu na grani, gube tržišnu vrednost.
Fungicidi pouzdana zaštita
Prouzrokovač antaknoze oraha prezimljava u peritecijama, plodonosnim telima koja imaju jaku opnu i štite spore – organe za širenje zaraze, od nepovoljnih klimatskih uslova pa i od pesticida, a koje se formiraju u opalim listovima ili kao micelija u rak-ranama na granama. U proleće, s kretanjem vegetacije, posebno kada se okiša, iz peritecija se izbacuju askospore i kreće nova zaraza. Tu su i konidije koje šire zarazu tokom čitave vegetacije. Optimalne temperature za nastanak infekcije kreću se od 20 do 27 stepeni Celzijusovih, a neophodno je i vlaženje listova.
Zaštita je složena i koriste se različite metode koje se dopunjuju. Kako gljiva prezimljava u opalom lišću, potrebno ga je prvo sakupiti i spaliti, nikako koristiti za bilo koju drugu namenu jer je bolesno, a i kiselo, pa nije preporučljivo da se širi po obradivom zemljištu. Neophodno je i da se orežu inficirani letorasti koji se, takođe, moraju spaliti.
Primena fungicida za suzbijanje ove gljive je neizostavna mera u programu zaštite. Zbog velikog habitusa biljaka, neophodno je obezbediti dobar kvalitet prskanja, odnosno dobru pokrovnost njihovim depozitom. Prvo tretiranje treba obaviti kada list dostigne dve trećine od svoje konačne veličine. Sledeće se izvodi 10 do 20 dana posle prethodnog, u zavisnosti od vremenskih uslova. U kišovitim godinama potrebno je obaviti još jedno do dva tretiranja. Sa izvedena tri do četri tretiranja orah se može uspešno zaštiti od prouzrokovača antraknoze oraha. Za suzbijanje ove gljive mogu se koristiti fungicidi: iz grupe neorganskih jedinjenja bakra (osim u fazi cvetanja), oni na bazi a.m. tebukonazola, difenokonazola, dodina.
Velika ulaganja ne zaustavljaju sadnju
Proizvodnja oraha u Srbiji je uglavnom polu-intenzivna, s mnogo individualnih stabala i manjih zasada, ali se poslednjih godina sve više razvijaju i veće plantaže, uz rastući trend ka modernizaciji i intenzivnim metodama, uprkos većim početnim ulaganjima u sadnice, sistem navodnjavanja i mehanizaciju. Problemi uključuju upotrebu generativnih stabala (uzgojenih iz semena) što smanjuje prinos, ali postoji velika potencijalna zarada zbog visoke cene na domaćem i inostranim tržištima. Za hektar je potrebno obezbediti 260 do 270 sadnica oraha, svaka košta oko 15 evra, plus troškovi sadnje. Za navodnjavanje treba izdvojiti oko 2.500 evra – samo za sistem, bez troškova vode. Đubrenje i zaštita će svaki hektar opteretiti s još 500 do 700 evra u prve dve godine, a kasnije ulaganja rastu. Ovom zbiru valja dodati i troškove mehanizacije, bez obzira da li se iznajmljuje ili se kupuje. Za uspešnu proizvodnju treba obezbediti i duboko, plodno, propusno zemljište rN 6.5 do 7.5. Parcela se mora izrigolovati na dubinu do 80 cm, ukloniti svo drveće iz međe i graničnih parcela, izravnati i uraditi drenaža, ako je potrebno.
Sve se to vrati relativno brzo, jer domaća potražnja jezgra je velika, pa su i cene visoke. Velike su mogućnosti i za izvoz oraha na evropsko i svetsko tržište.
Piše: Dipl. inž. Jelena Nevzatović, PSS služba u Loznici
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
