Arapka stara balkanska sorta

oktobar 23, 2026

Kruška arapka (poznata i kao kantarka) je stara domaća i balkanska sorta kruške poznata po vrlo krupnim plodovima i velikoj otpornosti. Plod je vrlo krupan i zvonastog oblika. Prosečna masa je oko 300 grama, dok u povoljnim uslovima može da dostiže i do 500 grama. Kožica je debela, hrapava, žutozelene do tamnije boje. Meso je belo i čvrsto, a ukus u početku nakiseo. Kada plod odstoji i malo ugnjili, postaje veoma sočan, sladak i prijatne arome. Sazreva kasno, krajem oktobra ili početkom novembra (a prema nekim izvorima već od septembra). Stablo je srednje bujno do bujno i dugovečno. Obilno i redovno rađa. Manja mana sorte može biti sklonost plodova ka opadanju neposredno pred berbu. Ova stara sorta je izuzetno otporna na sušu, kao i na većinu bolesti voćaka, što je čini pogodnim izborom za lako i tradicionalno održavanje.

Kruška arapka spada u kasne (zimske) sorte i ima odličnu sposobnost čuvanja, pod uslovom da se pravilno obere i uskladišti. Bere se pre pune zrelosti, najčešće krajem oktobra ili početkom novembra. Plod u vreme berbe mora biti čvrst i zelenkast. Ako se previše čeka, plodovi lako opadaju sa grane i brže propadaju. Plodovi se moraju brati sa peteljkom i pažljivo spuštati u gajbice kako bi se izbegla mehanička oštećenja (uboji). Svaki oštećeni plod će brzo početi da truli. Najbolje je čuvati je u hladnim, tamnim i provetrenim prostorijama kao što su podrumi, ostave ili zatvoreni balkoni. Optimalna temperatura je između 2°C i 5°C, uz visoku vlažnost vazduha kako plodovi ne bi dehidrirali (smežurali se). Plodovi se ređaju u plitke drvene ili plastične gajbice. Poželjno je ređati ih u jedan red kako se ne bi gnječili i kako bi vazduh mogao slobodno da cirkuliše. Naše bake i deke su ovu krušku često čuvale tako što su svaki plod pojedinačno umotavali u novinsku hartiju ili ih ređali u suvu slamu. To sprečava širenje vlage i eventualne truleži sa jednog ploda na drugi. U dobrim uslovima podruma, arapka se može uspešno čuvati od 3 do 5 meseci (često traje sve do januara ili februara). Kada se tek obere, ona je tvrda i trpka. Tek nakon nekoliko nedelja stajanja u skladištu ona „ugnjili“ – meso omekša, postane sočno, slatko i spremno za jelo ili preradu (kompoti, pečenje).

Uspešno gajenje kruške arapke podrazumeva pravilnu sadnju, redovno ali umereno orezivanje i elementarnu negu, budući da je ova stara sorta prirodno veoma otporna. Najbolje vreme je jesen (novembar) jer se koren bolje prima, ali se može saditi i u rano proleće pre kretanja vegetacije. Pošto arapka razvija bujno i dugovečno stablo, razmak između stabala treba da bude najmanje 4 do 5 metara (u zavisnosti od podloge – divlja kruška traži veći razmak, dok dunja traži manji). Kopa se jama dimenzija 60x60x50 cm. Na dno se stavlja sloj plodne zemlje pomešan sa stajnjakom ili NPK đubrivom, pa sloj čiste zemlje da koren ne bi bio u direktnom kontaktu sa đubrivom. Sadnica se postavlja tako da mesto kalemljenja bude 3–5 cm iznad zemlje. Koren se zatrpa, zemlja se dobro nagazi i obilno zalije sa 10–15 litara vode.

S obzirom na to da je arapka bujna sorta, orezivanje ima za cilj kroćenje bujnosti i provetravanje krune. Najčešće se formira poboljšana piramidalna kruna ili vaza. U prvim godinama grane se povijaju (pomoću tegova ili čačkalica) pod uglom od 60 stepeni u odnosu na deblo kako bi pre prorodile.Redovna rezidba vrši se krajem zime ili početkom proleća, dok voćka miruje. Uklanjaju se vodopije (upravne, nerodne grane koje troše hranu), suve, polomljene i grane koje rastu ka unutrašnjosti krune i prave hlad. Skraćivanje rodnih grana treba svesti na minimum jer arapka rađa na dvogodišnjem i starijem drvetu.

U jesen se unosi organsko đubrivo (stajnjak) svake druge ili treće godine, zajedno sa fosforom i kalijumom. U proleće (mart/april) dodaje se azotno đubrivo (npr. KAN) za podsticaj rasta. Iako je arapka veoma otporna na sušu kada razvije dubok koren, mlade sadnice zahtevaju redovno zalivanje tokom letnjih meseci u prve 2–3 godine.

Kao stara sorta, ima odličan imunitet. Uglavnom su joj dovoljna standardna ekološka ili minimalna hemijska tretiranja: Plavo (bakarno) prskanje u jesen nakon opadanja lišća i rano u proleće pre pupljenja (protiv bakterija i gljivica). Beljenje krečom kasno u jesen štiti deblo od zimskih mrazeva, pucanja kore i sprečava rane prolećne sokove.

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.